Видео: Прича и сјећања - Роберто Бађо...!

Увек је био корак испред противничке одбране и противничких голмана, постизао је и намештао голове буквално како је хтео. Ипак, све то што је поседовао пореметиле су хроничне повреде, које су га у огромној мери спречиле да своју феноменалну каријеру направи још већом и успешнијом.

Фудбал 15.08.2015 | 23:40

Постоје играчи у свету фудбала који су кроз историју мењали његов ток, начин на који ће се лопта примати, додавати, шутирати, они који су најважнију споредну ствар на свету чинили да буде другачија него што јесте. Фудбалери се по свом умећу деле на велике раднике, таленте и геније, е тај фудбалски геније, човек који је непрестано уносио иновације у своју игру и стварао потезе који су многи љубитељи фудбала баш тада први пут у свом животу могли да виде на неком фудбалском терену, био је Роберто Бађо.

Не може се баш набројати велики број играча који су на тај начин допринели фудбалској игри као што је то учинио легендарни Мали Буда, играч нестварног талента, беспрекорне технике и вансеријске способности да "прочита" игру. Увек је био корак испред противничке одбране и противничких голмана, постизао је и намештао голове буквално како је хтео. Ипак, све то што је поседовао пореметиле су хроничне повреде, које су га у огромној мери спречиле да своју феноменалну каријеру направи још већом и успешнијом.

ПЛАТИНИ: ОН НИЈЕ НИ ДЕВЕТКА, НИ ДЕСЕТКА - ВЕЋ ДЕВЕТ И ПО!

Цео свој фудбалски живот провео је у Италији. Професионалну каријеру почео је у Вићенци 1982. године, а завршио у Бреши 2004. године - 204 гола касније. Мада је целу каријеру провео на Чизми, Бађо је широм света имао велику армију својих поштовалаца, како обичних навијача, тако и славних фудбалера, који су неизмерно поштовали оно што је пружао фудбалској игри.

Један од њих је био и садашњи председник УЕФА Мишел Платини, његов претходник у славном торинском Јувентусу.
"Бађо није типична"деветка", нити типична "десетка", он је више - девет и по", објашњавао је легендарни Француз до којих размера се шири Бађово умеће.

Рођен у малом градићу Калдоњо у близини Вићенце, где је у локалном истоименом клубу учио прве фудбалске кораке. У Вићенцу је отишао са 13 година, а тамо на 120 утакмица постигао 110 голова и већ са 15 лета заслужио место у првом тиму. Ипак, у последњој утакмици сезоне 1984/1985 против Риминија, тада 18-годишњи Бађо задобио је тешку поврду десног колена, која га је буквално прогањала током целе каријере.

У наредних 18 месеци Бађо је пролази кроз дубоку духовну кризу, после чега је одлучио да се окрене будизму.
"Будизам ми помаже да моје мисли буду позитивније", рекао је тада легендарни фудбалер који се након тога за сваку утакмицу припремао медитацијом.

ОДБИО ДА ШУТИРА ПЕНАЛ ПРОТИВ СВОЈЕ ФЈОРЕНТИНЕ

За Фјорентину је 1985. године потписао иако није био у потпуности опроављен од повреде, зашта је тадашњим челницима Виоле био неизмерно захвалан. Љубичастом дресу се одужио са 39 погодака на 94 утакмице, али је после пет сезона отишао у Јувентус, на прилично контроверзан начин.

Управа клуба са Артемио Франкија је тада одлучила да прода свог најбољег играча за рекордних 19.000.000 долара, упркос великом негодовању навијача. После тога уследили су огромни нереди у граду у којима је било повређено 50 људи. Бађо се тада навијачима обратио речима:
"Био сам приморан да прихватим трансфер", рекао је Бађо чиме је са себе скинуо гнев присталица Виоле.

Када је у априлу 1991. године дошао на у Фиренцу одбио је да шутира једанаестерац за Стару даму, након чега се окренуо трибинама и поздравио навијаче који су га годинама гледали као идола. Када је изјазио са терена уследила је невиђена фешта, Бађо је прошао поред све четири трибине и отпоздравио публику која је са одушевљењем аплаудирала.

Одлазак у Торино је наравно био одличан потез. На легендарном Деле Алпију "Божански реп", како су га још звали због имиџа, достигао је врхунац клупске каријере. За пет сезона освојио је Серију А, Куп Италије и Куп УЕФА, а 1993. године добио је и Златну лопту.

Ипак, све се променило нако Светског првенства 1994. у САД. Бађо је био трагичар пенал серије у великом финалу са Бразилом, потом су уследиле нове повреде, тренер Јувентуса Марчело Липи је промовисао нову велику звезду Алесандра дел Пјера, а Бађо је продат Милану, наравно уз велико неговање навијача Старе даме.
"Знао сам шта сам морао да урадим и моја концетрација била савршена. Али био сам превише уморан, покушао сам да ударим лопту што јаче", рекао је Бађо о промашеном пеналу који је обележио његову каријеру.

Заједно са феноменалним асовима Жоржом Веом и Дејаном Савићевићем, Бађо је стигао до скудета са Росонерима, али годину дана касније није имао разумевања за своје проблеме код новог тренера Оскара Табареза.
"Не постоји место за песнике у модерном фудбалу", поручио је тада Уругвајац Бађу, који није био задовољан што га нема у тиму.

Одласком у Болоњу 1997. године изгледало је да је са великим клубовима завршено у каријери Малог буде. Ипак, Бађо је после импресивне сезоне прешао у Интер, али је тамо за две сезоне постигао у свега девет голова и отишао у Брешу.

Стадион Марио Ригамонти био је последња станица у његовој фудбалској каријери, али се и тада потрудио да га навијачи на опроштају буквално носе на раменима.

О томе какав је играч био показала је и последња утакмица у његовој каријери са Брешом на Сан Сиру. Када је тог 16. маја 2004. године пет минута пре краја утакмице излазио са терена сви навијачи Росонера су устали на ноге и са великим овацијама испратили одлазак у пензију једног од највећих асова које је Италија икада имала.
"Да сам играо само онда када нисамо осећао болове одиграо бих две или три утакмице годишње. У оно време операција била више него ризична, а опоравак још тежи, јер сам алергичан на најјаче лекове против болова. Месецима након операције сам био у потпуној агонији, али сам све издржао само да бих опет могао да будем на терену", открио је легендарни Бађо по завршетку каријере.