За убијену дјецу 12 година се чека правда

Родитељи убијене српске деце из Гораждевца разочарани су чињеницом да ни после 12 година нема правде за злочин који је почињен на реци Бистрици.

Србија 13.08.2015 | 22:54
За убијену дјецу 12 година  се чека правда

Милисав Дакић, отац страдалог Пантелије подсетио је да је његов син када је убијен имао само 13 година, а да је 12 година прошло и да убице остају некажњене, док родитељи Ивана Јововића (19) нису желели да говоре о несрећи која их је задесила губитком сина.

Панто је имао 13 година, а ево 12 година не могу да се пронађу не само Пантов и Иванов убица, ни убице око 1400 Срба после сукоба на Косову. То неко ради намерно, да ли свесно или не, не знам али то је ствар за коју смо знали да ће се десити, рекао је Дакић новинарима.

Он је истакао да је цела Метохија била упозната са несрећом и да је било и оних који су се радовали тој несрећи када су деца убијена на Бистрици.

Није ово обичан злочин, ја разумем да може неко неког да убије, да киднапује, али да пуцаш у 100 голе деце, са 78 метака у два рафала и једном појединачно, то је злочин над злочинима, сматра отац убијеног Панта Дакића.

Описујући злочин који се догодио пре 12 година Дакић је рекао да су деца бежећи од хитаца и пуцњаве `остављала кожу и месо на бодљикавој жици'.

Пуцало се на дете које је имало годину дана, па то је ван сваке памети. Овде нема демократије овде неће никада да буде и никада је није било. Ово није први случај да ми убијају неког из породице. Убиљали су ми 1939 и 1941 и колико треба да дам жртава да се починиоци пронађу, упитао је он.

Дванаест година од убиства двоје и рањавања четворо српске деце у Гораждевцу код Пећи, на Косову и Метохији, навршило се данас, а за тај злочин још нико није одговарао.

Пре 12 година док су се купали у реци Бистрици рањени су Богдан Букумирић који је тада имао 14 година, Марко Богићевић (12), Драгана Србљак (13) и тада двадесетогодишњи Ђорде Угреновић.

Мирјана Србљак мајка Драгане која је била повређена у нападу пре 12 година на Бистрици каже да је њена ћерка напустила Гораждевац, јер није имала посао иако су многи обећавали да ће јој запослити ћерку.

Деца нам сваког дана иду, овде живе само деца политичара и уживају свака могућа права сва друга деца, само они знају како живе. Ја сам своју тешко одшколовала и много ми је тешко што су отишли, а тешко је и другима, рекла је она.

Србљак је присећајући се дана када је пре 12 година њена ћерка повређена истакла да је осећај застрашујући.

Какав је осећај то само ми знамо. Данас не знам ни да говорим, све ми зуји то у глави, ти тенкови, пуцњава, вриска, кукњава, лелек и стварно би много имала да кажем, али не могу од сенке и Пантове маме. Стид ме да кажем шта би све могла да кажем, како је тек њима, рекла је Србљак.

Неки од повређених нису били данас у Гораждевцу, они који су били нису желели да јавно говоре о несрећи која се догодила пре 12 година када су у летњем дану изгубили два друга која су са њима били на реци Бистрици где су се купали.

Данас Срби из Гораздевца изегавају Бистрицу, иду на базен који је изграђен у овом селу јер су ту, како кажу, нешто безбеднији.

Извор: ТАЊУГ

 

 

Коментари / 0

Оставите коментар