Отворени проглас младих Бањалука

Пошто смо дефинитивно схватили да живимо у једном дезоријентисаном друштву којим влада арогантна и самој себи посвећена политичка мафија, у којој је власт уједно и опозиција, док опозицију занимају искључиво интерес и позиција, одлучили смо да, поводом 12. августа, Међународног дана младих обнародујемо:

Лажи, манипулације, преваре, затуцаности, фолирања, фразе, глупости, бахатости, подлости, корупција, отимања, крађе, биједа, криза, безизлазност, пропадања...

Знали смо да постоје све те ријечи, али никад их нисмо спајали и вјеровали смо да их нећемо никада употријебити. Накнадном памећу би се могло рећи да су то очекивани резултати једне политике изневјеравања сопствених оригиналних принципа.

Многоглава политичка аждаја која себе, препотентно, назива политичком елитом је, прије свега, пљунула је у лице младим људима. И зато је млади ЧОВЈЕК:

Љут, Разочаран, Бијесан, Згађен, Понижен, Тужан, Огорчен, Преварен, Разјарен, Незадовољан, Изневјерен, Уплашен, Депресиван, Раздражљив, Остављен, Забринут...

Тужно је, али истинито, да велики број добрих и поштених људи живи у биједи и на ивици животних могућности, без шанси да нађу себи посао, млади да формирају срећну и задовољну породицу, а стручни са жељом да ову, најјаднију и најнеперспективнију земљу што прије напусте.

Политичка и економска сцена је таква да не задовољава очекивања младих људи, независно од њиховог политичког опредјељења.

Политичко-тајкунски шљам, поносан на своју неодгојеност и необразованост, мањак талента надокнађује готово демонском амбицијом, пуном кључале злобе према свима који нешто вриједе. Одбацили су принципе и вриједности, заборавили шта су образ и част, идеје су уништене, уништена је слобода, нисмо једнаки, нисмо солидарни.

Предсједник свих предсједника нам, без трунке срама, поручује да, желимо ли преживјети кризу, морамо више учити и радити, а нашем вршњаку, своме сину, даје милионске кредите да сади јабуке, тамани кромпирову златицу и набацује ђубриво Одавно је познато да њему свашта може стати у образ, али то је чисти безобразлук.

Ако некоме до сада није било јасно, од ових последњих избора више нема дилеме. Ова власт је најподлија, најнечовјечнија и најлажљивија паклена творевина и дошао је задњи моменат да се стане на пут том злу које се,око нас, дешава.

Ми нисмо дужни плаћати хипотеку лоше политике и као будућност ове земље тражимо друштво једнаких шанси. Бићемо упорни и вјеродостојни себи, нећемо се предати лошем систему и лажном патриотизму. Огроман број младих људи, различитих талената и знања, је кренуо у обрачун са злодухим лумперајкама у шаторском крилу, која их свјесно хушка на инфинтализам и популаризацију друштвене имбецилности.

Окупљени око принципа: памет, понос, правда...желимо да младима отворимо очи и подсјетимо их да не морају бити зародбљеници у национал-популистичким оквирима, те да иницирају еволуцију политичких странака, јер власт је у њиховим рукама. Морамо узети ствар у своје руке, морамо престати попуштати, јер че, иначе, будале потпуно овладати.

Скупине младих „фацебоок протестаната“ се већ оперативно и веома брзо повезује, организују скупове, модификују своје стратегије, показују духовитост типичну за интелигентне младе људе и једноставно дају до знања да не могу више живјети у укорјењеном фатализму, који тренутно стање приказује као непромјењиву судбину.

Овакав облик сталног друштвеног ангажмана прераста у незгодан, континуирани притисак на владајућу политичку елиту и никако се не смију подцјенити.

Када један систем исцрпи властите потенцијале за одржавање друштвеног поретка наступа револуција, не у смислу класичне револуције, него на нивоу револуције друштвене свијести. Код нас не постоји традиција масовних протеста и колективна свијест је, још увијек, претежно безмуда, људи се ни у шта не би мјешали, па чак ни у борбу за властита права. Не схватају да је прошло вријеме у којем је једини облик политичке партиципације грађана излазак на изборе, сваке четири године.

Да би се нешто покренуло људи не смију да шуте, него да траже рјешења и промјене које подразумјевају демократску процедуру и корак у цивилизовано друштво. Још су несигурни, али све ове слике које виде, сви ови протести који се догађају по свијету, дају им наду да људи као они имају право и храброст да кажу да је доста и да желе достојно живјети.

Због свега тога треба изаћи на улице и достојанствено протестовати. Осим што чемо од ходања бити здравији, као грађани ћемо бити поноснији, активнији, одговорнији и свјесни своје снаге. Тутањ протеста пуно је гласнији од добро познате шутње и пут је ка стварању, у модерном свијету, примјереније политичке културе. Јесен је вријеме бунта и револуције!

Покрет младих за Бањалуку