Најсуровија фотографија фашистичких злочина

Сведочанства о борби против нациста у којој су страдали многи равногорци, као што је капетан Милош Гагић (32), и даље су непозната и скривена од шире јавности.

Србија 09.08.2015 | 17:40

Милош Гагић (обележен са X), Миодраг Костић (обележен са О), учитељ у селу Велика Дренова, и њихова три саборца чија су тела изложили нацисти у Трстенику као опомену. Имена осталих нису позната.
Доказе о Гагићевом јунаштву у првом покрету отпора поробљењу Европе у Југословенској војсци у отаџбини (ЈВО), под командом Драгољуба Драже Михаиловића, пронашао је у заплењеној архиви Гестапоа истраживач Ратко Лековић.

У тој архиви су и три фотографије које “Блиц” објављује после 70 година скривања. Међу њима је једна од најсуровијих фотографија нацистичке одмазде у Србије на којима се виде изложена тела Гагића и његових сабораца.

Гагић, родом из Кладова, након завршене Војне академије априла 1929. у Београду служи као пешадијски потпоручник. Од 1930. похађа пилотску школу у Новом Саду и 1935. постаје инструктор летења. Напушта активну војну службу и ради као пилот.

Шаљу га као илегалца у Београд да прикупља податке о нацистима. Немци добијају дојаву од Љотићеваца да је припадник ЈВО и 12. децембра 1941. хапсе га српски агенти и истог дана предају Гестапоу.

Држали су га завореног и мучили све до 3. марта 1942. У документацији Гестапоа стоји да је негирао било какву повезаност са покретом отпора и да ништа није одао и поред мучења. Пуштен је уз образложење “не може бити доказано ни једно кажњиво дело”. Наставља да обавештајне податке доставља командантима ЈВО.

Милош Гагић на саслушању у Гестапоу није открио ни да се оженио непосредно пре хапшења са Миленом Лелом Чутурило, како је не би угрозио. Забележено је и да је из Београда у последњи час, успео да извуче своју супругу, коју је Гестапо хтео да узме као таоца. Непосредно после њиховог бекства агенти Гестапоа претресају њихов стан у Улици Босанска 11/2 и проналазе неколико фотографија које су посведочиле да имају посла са, како су забележили, “опасним ДМ (Дража Михаиловић) бандитом”.

Крајем 1942. Гагић се уз помоћ својих обавештајних веза запошљава се у руднику “Јанкова клисура” код Блаца, где успоставља илегалну мрежу. Захваљујући његовој организацији у ноћи између 3. и 4. априла 1943. овај рудник су разорили равногорци. Гестапо је почео да га тражи, али није успевао да му уђе у траг, иако је деловао по целој Србији.

Као капетан води Жупску бригаду Расинском корпуса ЈВО у више битака са нацистима о чему су грађани Расине спевали песме.
Био је један од главних актера највећег сукоба равногораца и љотићеваца 25. августа 1943, код Стопање, близу Трстеника. Љотићевцима су помагали Немци и Бугари.

У овој бици погинуло је 12 четника (14 рањених и 3 нестала) и чак 157 љотићеваца (84 рањених). Рањен је и злогласни љотићевски командант Марисав Петровић који је учестовао у Крагујевачком стрељању.

Капетан Гагић, како је забележено, гине је смрћу јунака - предводећи своју бригаду у јуришу испред свих. Немци долазе до његово тела, и још четворице његових погинулих сабораца.

Према речима истраживача Лековића судбина каптана Гагића је само једна од многих припадника ЈВО који су дали живот за слободу.

Ти људи се уопште и не спомињу, а камоли да их има у уџбеницима или да су им подгинути споменици - наводи Лековић, који је у архиви Гестапоа пронашао податке о страдању бројних равногораца, што ће преточити у књигу.

Извор: Блиц