Неквалитетни производи из ЕУ завршавају у БиХ

У Европском парламенту покренута је иницијатива да се стане украј продаји исте робне марке различитог квалитета у старим и новим чланицама ЕУ и да се та пракса прогласи преваром.

Удружења потрошача из земаља ЕУ наводе да роба лошијег квалитета стиже углавном из Румуније, Бугарске, Мађарске и Пољске, гдје велике свјетске компаније имају развијену производњу намијењену за становништво овог дијела Европе.

Више цијене

У БиХ до сада нису рађена упоредна истраживања квалитета наших производа с онима у земљама ЕУ, али се потрошачи стално жале да “оно што никоме не ваља, заврши код нас”.

Предсједник Удружења потрошача Републике Српске Драгован Петровић навео је да се производи на исти начин рекламирају код нас као и у земљама у којима су знатно квалитетнији, иста им је и амбалажа, а чак се ни цијене не разликују, па се дешава да код нас буду и више.

- У овој ситуацији највише профитирају трговци који регулишу цијену. Постоји велика разлика у квалитету готово свих производа - од технике, козметике, хране, одјеће, обуће… У Србији је рађено једно такво поређење за детерџент који је намијењен и нашем тржишту и ти производи су били далеко лошијег квалитета. До сада у БиХ нису рађена упоредна испитивања квалитета производа с квалитетом производа у земљама ЕУ, углавном из финансијских разлога, јер су за то потребни специјализоване лабораторије и знање.

Не вјерујем да ће се то у наредном периоду, како се наша земља буде приближавала ЕУ, промијенити и да ће се укинути пракса штетна за наше потрошаче - казао је Петровић.

Ни у свим земљама ЕУ није иста ситуација. У прилог томе говори и истраживање које је урадило словачко удружење потрошача прије двије године, када је контролисало квалитет хране и пића у осам земаља чланица ЕУ и открило велике разлике.

Упоређене су намирнице у продавницама у Њемачкој, Аустрији, Чешкој, Пољској, Словачкој, Мађарској, Румунији и Бугарској и утврђено је да су производи лошијег квалитета намијењени новим чланицама ЕУ.

Национално законодавство

- Европска комисија је одбацила ставове оваквих истраживања и истакла да се различитост у квалитету одражава и на цијену. То није никако регулисано, већ је ријеч о одлуци трговаца на основу захтјева тржишта. Према ставу Европске комисије, квалитет производа мора бити регулисан кроз национално законодавство, али мора постојати дефинисан европски стандард. Наше законодавство нема у цијелости дефинисано питање квалитета производа и Агенција за сигурност хране БиХ доноси прописе за појединачне производе, па је до сада регулисано питање квалитета вина, флаширане воде, конзумних јаја, млијека, неких врста воћа и поврћа – рекли су из Институције омбудсмана за заштиту потрошача БиХ.

У БиХ нико није одговоран

За разлику од САД, ЕУ нема општеприхваћену дефиницију преваре с храном, једино регулатива 178/2002 прописује да је забрањено "обмањивати потрошаче”.

У БиХ се тим питањем нико не бави, а евидентно је да постоје бројне притужбе грађана.

Наиме, из Институције омбудсмана за заштиту потрошача БиХ саопштили су нам да је питање безбједности прехрамбених производа у надлежности Агенције за сигурност хране БиХ, којој жалбе таквог садржаја прослиједе на поступање.

Међутим, из ове агенције су нам одговорили да они нису задужени за питање квалитета страних робних марки на тржишту БиХ те су нас упутили на Институцију омбудсмана за заштиту потрошача БиХ?!

Извор: Дневни аваз