„Ме­тал" у канџама тај­ку­на

Ба­ња­лу­чко пре­ду­зе­ће „Ме­тал“ при­је ра­та је за­пош­ља­ва­ло 650 ра­дни­ка и би­ло је­дно од на­јус­пје­шни­јих ве­ле­трго­ва­чких пре­ду­зе­ћа на овим прос­то­ри­ма.

На­кон што су „не­по­зна­ти“ ра­тни про­фи­те­ри у то­ку ра­та ис­пра­зни­ли скла­ди­шта „Ме­та­ла“, у ко­ји­ма је пре­ма тврдња­ма љу­ди из пре­дра­тне упра­ве овог пре­ду­зе­ћа би­ло ви­ше од 20 ми­ли­она КМ ври­је­дне, угла­вном те­хни­чке ро­бе, на сце­ну су сту­пи­ли но­во­пе­че­ни тај­ку­ни, ко­ји су „Ме­тал“ до­ве­ли у го­то­во бе­зи­зла­зну си­ту­аци­ју и на руб сте­ча­ја.

Акци­ја овог пре­ду­зе­ћа у про­це­су при­ва­ти­за­ци­је први се до­че­пао прња­вор­ски би­зни­смен Пе­тар Ду­ша­нић, ко­ји је то­ком 2003. го­ди­не до­шао у по­сјед око 22 од­сто акци­ја „Ме­та­ла“.

Упркос то­ме што је ту при­ва­ти­за­ци­ју сво­је­вре­ме­но оспо­рио и ОХР, Ду­ша­нић је офор­мио се­би ло­јал­ну упра­ву уз чи­ју по­моћ је у на­ре­дних пет го­ди­на ла­го­дно крчмио имо­ви­ну „Ме­та­ла“, по­слу­ју­ћи угла­вном сам са со­бом, одно­сно скла­па­ју­ћи по­сло­вне уго­во­ре изме­ђу „Ме­та­ла“ и број­них дру­гих фир­ми у ко­ји­ма је он во­дио гла­вну ри­јеч, а нај­ви­ше с „Ком­па­ни­јом Ду­ша­нић“.

У тре­нут­ку ка­да се Ду­ша­нић до­че­пао 22 од­сто акци­ја у овом пре­ду­зе­ћу је ра­ди­ло око 250 ра­дни­ка, да би по­сли­је пет го­ди­на Ду­ша­ни­ће­ве вла­да­ви­не тај број пао на осам­де­се­так ра­дни­ка, ко­ји ни­ти су при­ма­ли пла­ту, ни­ти су им упла­ћи­ва­ни до­при­но­си.   

Као и у ве­ћи­ни ос­та­лих при­ва­ти­зо­ва­них пре­ду­зе­ћа, и у „Ме­та­лу“ су се тај­ку­ни оти­ма­ли у ве­зи с тим ко ће сте­ћи ве­ћин­ско вла­сниш­тво, али у овом пре­ду­зе­ћу су два мо­ћна тај­ку­на на кра­ју про­на­шла за­је­дни­чки је­зик.

У „Ме­та­лу“ је Пе­тар Ду­ша­ни­ћу у по­чет­ку био у жес­то­ком су­ко­бу са ба­ња­лу­чким тај­ку­ном Јо­вом Ви­до­ви­ћем, да би се на кра­ју удру­жи­ли ка­ко би за­је­дно по­тпу­но рас­крчми­ли „Ме­тал“.

На­име, Јо­во Ви­до­вић је пре­ко пре­ду­зе­ћа „Тем­по гра­дња“, ко­је је фор­ми­рао за­је­дно са вла­сни­ком бив­шег тржног цен­тра „Тем­по“ и лан­ца мар­ке­та „Мој мар­кет“ Мир­ком Ри­со­ви­ћем, ку­пио око 11 од­сто акци­ја „Ме­та­ла“.

Он је уз по­дршку ма­лих акци­она­ра успио да укло­ни Ду­ша­ни­ћа и ње­го­ве љу­де из упра­вних ор­га­на „Ме­та­ла“ и по­ло­ви­ном 2008. го­ди­не за ди­ре­кто­ра је име­но­ван Бра­не Ми­ло­ше­вић, ко­ји је нај­бо­љи свје­док свих тај­кун­ских ига­ра у овој фир­ми.

Ми­ло­ше­вић не кри­је да је за ди­ре­кто­ра, по­ред по­дршке ма­лих акци­она­ра, од ко­јих су нај­ве­ћи број ма­ли бив­ши ра­дни­ци овог пре­ду­зе­ћа, до­шао и за­хва­љу­ју­ћи блис­кос­ти с Јо­вом Ви­до­ви­ћем, али ис­ти­че да је на­кон што је одбио да испу­ња­ва Ви­до­ви­ће­ве же­ље, одно­сно да по­држи ње­гов до­го­вор са Ду­ша­ни­ћем, ушао у су­коб с ова два мо­ћна тај­ку­на.

Ми­ло­ше­вић не кри­је ни да су му Ду­ша­нић и Ви­до­вић пре­ко по­сре­дни­ка ну­ди­ли но­вац са­мо да се скло­ни и да ди­ре­ктор­ску фо­те­љу пре­пус­ти осо­би ко­ја ће ра­ди­ти по њи­хо­вом на­ло­гу.

„Ду­ша­нић је ‘Ме­тал’ до­вео на руб про­пас­ти и на­јод­го­вор­ни­ји је што се пре­ду­зе­ће да­нас на­ла­зи у те­шкој си­ту­аци­ји. За ових се­дам го­ди­на ус­пје­ли смо да ис­пла­ти­мо от­пре­мни­не, као и да по­ве­же­мо ра­дни стаж, иако су нам због Ду­ша­ни­ћа го­то­во све ври­је­ме би­ли бло­ки­ра­ни ра­чу­ни.

По­се­бно је ин­те­ре­сан­тно да по­рес­ки ин­спе­кто­ри док је Ду­ша­нић кон­тро­ли­сао ‘Ме­тал’ ни­су уоп­ште до­ла­зи­ли у пре­ду­зе­ће, док је Ду­ша­нић го­ми­лао по­рес­ке оба­ве­зе, а чим он ви­ше ни­је био у упра­ви, ин­спе­кто­ри су по­че­ли да ра­де свој по­сао„, ка­же Ми­ло­ше­вић.

Он објаш­ња­ва да је Ви­до­вић за­је­дно с Ри­со­ви­ћем у ци­је­лу при­чу ушао због шест од­сто акци­ја ко­је је ‘Ме­тал’ имао у пре­ду­зе­ћу ‘Гра­ђа’, у ко­ме се та­ко­ђе бо­рио за кон­тро­лу над ве­ћин­ским па­ке­том акци­ја са Ду­ша­ни­ћем.

„Јо­во Ви­до­вић је у фир­му ‘Тем­по гра­дња’ као свој улог уло­жио зе­мљи­ште, док је Ри­со­вић дао но­вац ко­јим су ку­пље­не акци­је ‘Ме­та­ла’ ка­ко би се на тај на­чин сте­кла кон­тро­ла над ‘Гра­ђом’. Ме­ђу­тим, по­што се све ра­зву­кло, угла­вном због суд­ских спо­ро­ва и пра­вне за­врзла­ме, Ви­до­вић се на кра­ју до­го­во­рио са Ду­ша­ни­ћем да се удру­же и име­ну­ју но­ву упра­ву, али због тог по­те­за је Ви­до­вић из­гу­био по­дршку ма­лих акци­она­ра.

Они су се удру­жи­ли с фир­мом ‘Лу­кић ин­вест’, ко­ја је пре­ко Ба­ња­лу­чке бер­зе пос­та­ла вла­сник око 14 од­сто акци­ја ‘Ме­та­ла’ и за­хва­љу­ју­ћи то­ме што је вла­сник ‘Лу­кић ин­вес­та’ пос­ти­гао до­го­вор са бив­шим ра­дни­ци­ма, одно­сно ма­лим акци­она­ри­ма, ус­пје­ли смо да се отме­мо из кан­џи Ду­ша­ни­ћа и Ви­до­ви­ћа„, ка­же Ми­ло­ше­вић.

Душанић и Видовић се жале да је њих неко преварио!?Са дру­ге стра­не, Пе­тар Ду­ша­нић ка­же да је све што се ти­че уго­во­ра о ку­по­ви­ни ка­ми­она у ру­ка­ма ње­го­вих адво­ка­та и да су они упу­ће­ни у де­та­ље, али ис­ти­че да је „Ме­тал“ уни­штен от­ка­ко је Бра­не Ми­ло­ше­вић до­шао на мјес­то ди­ре­кто­ра.

„Он је отпус­тио све ра­дни­ке, сро­зао ври­је­дност акци­ја, чи­ме је на­нио ди­рек­тну ште­ту акци­она­ри­ма, а уку­пна ду­го­ва­ња фир­ме је по­ве­ћао на 20 ми­ли­она ма­ра­ка, од че­га са­мо По­рес­кој упра­ви ду­гу­је три ми­ли­она, а УИО БиХ још ми­ли­он КМ.

За то ври­је­ме, Ми­ло­ше­вић сва­ки мје­сец узи­ма пла­ту од 4.000-5.000 ма­ра­ка и је­ди­ни циљ му је да до кра­ја уни­шти пре­ду­зе­ће„, ка­же Ду­ша­нић.И Јо­во Ви­до­вић ка­же да је за су­но­врат „Ме­та­ла“ на­јод­го­вор­ни­ји Бра­не Ми­ло­ше­вић за ко­га ка­же да је ње­го­ва нај­ве­ћа гре­шка, јер га је он пра­кти­чно и име­но­вао за ди­ре­кто­ра.

„Та­чно је да сам ка­сни­је по­ку­шао да се до­го­во­рим са Ду­ша­ни­ћем, јер је у пи­та­њу би­ло 1,6 ми­ли­она КМ ко­ли­ко је ‘Тем­по гра­дња’ да­ла за око 11 од­сто акци­ја ‘Ме­та­ла’. Ме­ђу­тим, Бра­не Ми­ло­ше­вић је уз по­моћ ма­лих акци­она­ра и пре­ду­зе­ћа ‘Лу­кић ин­вест’, иако вје­ру­јем да је Ми­ло­ше­вић пре­ва­рио и вла­сни­ка те фир­ме Ран­ка Лу­ки­ћа, пра­кти­чно пре­узео кон­тро­лу над ‘Ме­та­лом’.

Он уни­шта­ва ‘Ме­тал’, а нај­бо­ље је пос­та­ви­ти пи­та­ње По­рес­кој упра­ви РС за­што му до­зво­ља­ва да по­слу­је пре­ко син­ди­кал­ног ра­чу­на и тро­ши но­вац од за­ку­па, а ри­јеч је о 100.000 КМ мје­се­чно, умјес­то да тај но­вац упла­ћу­је држа­ви на име по­рес­ких оба­ве­за„, ка­же Ви­до­вић.

„Ме­тал“ по­сје­ду­је 60.000 ква­дра­та зе­мљи­шта!Ди­ре­ктор „Ме­та­ла“ Бра­не Ми­ло­ше­вић објаш­ња­ва да ово пре­ду­зе­ће по­сје­ду­је око 60.000 ква­дра­та зе­мљи­шта, као и ви­ше од 4.000 ква­дра­та скла­ди­шног прос­то­ра и то у чврстим обје­кти­ма.

„По­ред то­га, ве­ли­ку ври­је­дност ‘Ме­та­ла’ пред­став­ља­ју два ин­дус­триј­ска ко­ло­си­је­ка у ду­жи­ни од по 300 ме­та­ра. За­хва­љу­ју­ћи то­ме, ‘Ме­тал’ је не­ка­да на­ру­чи­вао по дви­је ком­по­зи­ци­је, ре­ци­мо те­хни­чке ро­бе из сло­ве­на­чког ‘Го­ре­ња’ по нај­по­во­љни­јим ци­је­на­ма.

По­сли­је ни­за суд­ских пос­ту­па­ка, ус­пје­ли смо да осу­је­ти­мо Ду­ша­ни­ће­ву на­мје­ру да ‘Ме­тал’ гур­не у сте­чај, иако су по­је­ди­не су­ди­је ба­ња­лу­чког Осно­вног су­да по ње­го­вом на­ло­гу до­но­си­ле пре­су­де да се по­кре­не сте­чај.

Све те пре­су­де су по­би­је­не, на­по­кон ће­мо ус­пје­ти да де­бло­ки­ра­мо ра­чу­не и увје­рен сам да ће ‘Ме­тал’ по­но­во по­че­ти да по­слу­је„, ка­же Ми­ло­ше­вић.Сте­чај­ни пос­ту­пак ко­на­чно за­ус­тав­љен!Су­ди­ја Осно­вног су­да у Ба­ња­лу­ци Мид­хо Ву­ке­лић при­хва­тио је при­је­длог „Ком­па­ни­ја Ду­ша­нић“ од 2. окто­бра 2008. го­ди­не за отва­ра­ње сте­чај­ног пос­туп­ка над „Ме­та­лом“, ко­ји је, ка­ко је на­ве­де­но у при­је­дло­гу, ду­го­вао „Ком­па­ни­ји Ду­ша­нић“ 1.558.396 КМ.

Тај дуг је на­прав­љен та­ко што је Ду­ша­нић ста­ре ка­ми­оне „Ком­па­ни­је Ду­ша­нић“ по ви­со­ким ци­је­на­ма про­да­вао пре­ду­зе­ћу „Ме­тал“ и то на на­чин да је у име „Ме­та­ла“ он по­тпи­си­вао ку­по­про­дај­не уго­во­ре, док је у име „Ком­па­ни­је Ду­ша­нић“ уго­вор по­тпи­са­ла ње­го­ва су­пру­га Ми­ра Ду­ша­нић.

Сте­чај­ни пос­ту­пак, чи­је по­кре­та­ње је Ду­ша­нић тра­жио три пу­та, на кра­ју је за­ус­тав­љен, а суд је до­нио пра­во­сна­жну пре­су­ду у ко­рист „Ме­та­ла“, а уго­во­ри о ку­по­ви­ни ка­ми­она про­гла­ше­ни су ни­шта­вним, та­ко да ви­ше не пос­то­ји ни­ка­кав дуг „Ме­та­ла“ пре­ма „Ком­па­ни­ји Ду­ша­нић“. 

"Сточар" без иједног грла стоке

Ба­ња­лу­чко при­вре­дно пре­ду­зе­ће „Сто­чар“ осно­ва­но је 1956. го­ди­не и то као по­сло­вни са­вез за сто­чар­ство и зе­мљо­ра­дњу за­дру­га ба­ња­лу­чког сре­за.

„Сто­чар“ је би­ло пре­ду­зе­ће ко­је се ба­ви­ло прои­зво­дњом и пре­ра­дом жи­во­тињ­ског ме­са.Нај­ве­ћи број акци­ја „Сто­ча­ра“ има ба­зел­ска ком­па­ни­ја „Кре­ис-Ин­дус­три­ехан­дел“, ко­ја је вла­сник и „Фру­кто­не“ и „Ви­та­мин­ке“, али ве­ћин­ски па­кет акци­ја ипак држи РС, пу­тем Акциј­ског фон­да, ПРЕФ-а и Фон­да за рес­ти­ту­ци­ју.

Бла­жо Бу­љић је ди­ре­ктор „Сто­ча­ра“ од 1997. го­ди­не. Та­да је, ка­же Бу­љић, у овој фир­ми ра­ди­ло све­га 11 ра­дни­ка. Ни да­нас их ни­је мно­го ви­ше – тек 17. Бу­љић тврди да их је сво­је­вре­ме­но би­ло чак 177.

„‘Сто­чар’ је у то­ку ра­та про­дат ком­па­ни­ји ‘Бој­че­та им­пеx’. Вла­да РС је тра­жи­ла на­чин да вра­ти ‘Сто­чар’ у сво­је ру­ке и ја сам до­био за­да­так да то ура­дим.

То сам, на кон­цу, и учи­нио. Број за­по­сле­них је рас­тао од 1997. го­ди­не, да би нас у је­дном тре­нут­ку би­ло – 177. Ме­ђу­тим, по­сла не­ма и са­да нас је све­га 17„, ка­же Бу­љић.

Он тврди да „Сто­чар“ не мо­же да ра­ди због пре­ве­ли­ког ути­ца­ја при­ва­тних пре­ду­зе­ћа на власт у РС.„‘Сто­чар’ не снаб­ди­је­ва бол­ни­це, МУП РС или врти­ће.

То да­нас ра­де са­мо при­ва­тни­ци. Држа­вно пре­ду­зе­ће, што ‘Сто­чар’ и да­ље јес­те, не мо­же да­ти про­це­нат и он­да ни­ко с њим не же­ли да по­слу­је. На зе­мљи­шту „Сто­ча­ра“ се на­ла­зи хи­по­те­ка, јер смо мо­ра­ли сер­ви­си­ра­ти аку­му­ли­ра­ни дуг. До­го­во­ри­ли смо с Вла­дом РС ре­про­грам свих по­рес­ких оба­ве­за„, ис­ти­че Бу­љић.

Ова фир­ма, до­да­је он, ни­ко­ме ни­је ду­жна. Њој су, ка­же Бу­љић, ду­жни мно­ги, али је те па­ре не­мо­гу­ће на­пла­ти­ти.„Има­мо 15 пре­су­да, али ни­смо ус­пје­ли да на­пла­ти­мо ни­је­дну мар­ку. Фир­ме ко­је су нам ду­жне су или уга­ше­не или пре­ре­гис­тро­ва­не.

А ‘Сто­чар’ да­нас ни­ко­ме ни­је ду­жан. Ко до­ка­же да јес­те – спа­ли­ћу се, јер је ме­так прес­куп, ко­шта 1,25 КМ. Ба­ња­лу­чка при­вре­да је при­је ра­та би­ла бо­ља од ње­ма­чке. Сад мо­гу да по­слу­ју до­бро са­мо они ко­ји кра­ду.

На­ша при­вре­да је мртва­чки сан­дук ко­ји је још отво­рен, али власт чи­ни све да га што при­је за­тво­ри„, ка­те­го­ри­чан је Бу­љић.

„Сточар“ је прије рата имао 32 малопродајна објекта. Буљић каже да је тек половина данас у власништву овога предузећа.

Трећина је, додаје, прдана, трећина је у закупу, а трећина зјапи празна.„Данас само једна продавница ради са својом намјеном. Остале не могу, нису рентабилне.

У „Сточаревим“ просторима данас су вулканизери, бутици. На иницијативу Града Бање Луке подијелио сам 30 плацева „Сточара“ избјеглим и расељеним лицима„, рекао је Буљић.

Извор:ЦАПИТАЛ.ба и Независне новине