Једни празне штале, други скидају кајмак

Количина прикупљеног млијека и прозведених млијечних производа, заклане стоке и перади на територији БиХ уназад годинама опада.

Босна и Херцеговина 05.08.2015 | 10:05

Проценти су све већи већи, упућени у читаву причу тврде да је за овакво стање криво више фактора, али да су пресудни незаинтересованост државе, неравноправно тржиште које је отворило врата увозу неквалитетних и јефтинијих производа из иностранства и откупљивачки лобији.

"Узмимо за примјер производњу млијека. Да би се произвела једна литра потрошиће се око марке, а када се врши откуп можемо максимално добити 50 фенинга и још 30 као подстицај, који ће или каснити или и неће бити исплаћен. Онда се укључе откупљивачи, који користе незаинтересованост државе, па чекају да догори до ноктију и на крају производ купе у бесцјење, као што је сада случај с пшеницом", казао је Неџад Бићо, предсједник Удружења пољопривредника Федерације БиХ, и додао да се поменути примјер може примијенити на све области јер је ситуација готово идентична.

Сеад Јелеч, секретар Удружења пољопривредника Кантона Сарајево, кривце за колапс бх. произвођача хране нашао је на више адреса.

"То је спој разних негативних фактора, од неких малих који су до нас, као што је мањак средстава за набавку одговарајућих технологија, до оних круцијалних, за које је одговорна држава, а у које спадају слаби подстицаји, као и то што нас неспособност оних које бирамо сваке године кошта по пар стотина милиона евра, јер нису успјели да нас приближе ЕУ да бисмо могли да користимо средства из ИПА фондова", истакао је Јелача.

Да је ситуација у оба ентитета скоро идентична, те да се разликује само у нијансама потврђују и из Удружења пољопривредних произвођача и мљекара Републике Српске, гдје су нам као примјер озбиљности ситуације узели Хрватску, која је до прије коју годину имала 60.000 произвођача млијека, да би ове године спала на нешто испод 9.000.

"Код нас је тај број преполовљен, са 12.000 смо спали на мање од 6.000, а ни ту није крај. Разлог је тешка ситуација. Па погледајте мало, нико се код нас у овим областима није обогатио. Да је тако нешто могуће, не би биле субвенције, од пољопривреде се сада једва и живи", рекао је Владимир Усорац, предсједник Удружења.

Произвођачи хране упозоравају да се у БиХ увозе отпаци које европски корисници неће ни да узму у обзир да користе као храну, а да је ситуација тешка потврђују и економисти.

Према њиховом мишљењу, то показује податак да је чак 85 одсто производа на полицима наших продавница из иностранства. Упозоравају да за овакво стање постоје четири разлога, али да за све није крива држава.

"Један од великих разлога за овакво стање је то што је наша пољопривреда изашла из рата и много је заостала у техничком развоју. Наши пољопривредници нису конкурентни на тржишту, слабо су отворени за усвајање нових знања и специјализација, а тако се не може постићи права продуктивност. Проблем су и мале парцеле и разуђеност пољопривредног земљишта", казао је Саша Грабовац, извршни директор Удружења економиста РС СWОТ.

Са друге стране, Грабовац се слаже с пољопривредницима о проблемима које ствара либерално тржиште.

"Имамо отворено тржиште одакле довозимо производе који су прављени уз помоћ најмодернијих технологија, са добрим субвенцијама од државе. Нема ту нормалне конкуреције. Недостају нам велики откупљивачи, у којима би произвођачи имали сигурног купца, као и недостатак домаћих малопродајних ланаца који би форсирали наше производе. Држава може помоћи с већим субвенцијама, али приликом преговора с ЕУ ту стварно мало може учинити", истакао је Грабовац.

Извор: Независне новине