Коментар: Партизане, то се тако (не)ради!

Пост фестум гостовања Партизана у Новом Пазару...

Фудбал 04.08.2015 | 00:00

Партизан је направио грешку у корацима. Две и по седмице кретао се сигурно, што српским што европским стазама, остајао усправан без обзира на повремене мањкавости, а онда отишао у Нови Пазар и уместо прижељкиване шетње до нова три бода у Суперлиги сам себи „пуцао у колено“. Одлука да меч трећег првенственог кола почне са резервистима представља фудбалско самоубиство и за њега нема оправдања, ко год да стоји иза одлуке да се, изузимајући голмана Живка Живковића, промени комплетан тим у односу на онај који је три дана раније играо против Стеауе.

Изгубио је 2:3 зато што је потценио ривала. Изгубио је зато што је веровао да су другопозивци бољи од стартера. Изгубио је зато што није на време ставио клаузулу у уговор о позајмици Стефана Ашковског. Изгубио је или нарушио, како вам воља, сјајну атмосферу која га је красила све до меча у Букурешту и сам себе „запелио“ на насловне стране медија у негативном контексту. Све услед једне стратешке одлуке, да се првотимци сачувају за такмичарски, финансијски и у сваком погледу атрактивнији дуел у среду вече, која је у својој основи добра. Само, изведба показне вежбе на тему „важније је да прођемо Стеауу, а бодова у првенству ћемо се наосвајати“ била је толико лоша да дан после утакмице на Градском стадиону постоји зебња међу делом Гробара како ће се овај резултат „примити“ у свлачионици и хоће ли утицати на самопоуздање фудбалера пред меч године.

Краткорочно, Партизан је сачувао носиоце игре. Нико се није повредио, они што су уморни су се освежили, болесни ће оздравити, ровити залечити ране и ако је већ тако онда је првак Србије у Новом Пазару заправо сам себи наметнуо обавезу: да победи Стеауу! Не да прође даље, јер је за то довољно и 0:0. Него да - тријумфује! Тек онда би имала смисла одлука да у суботу паузирају сви. Од Вулићевића до Оумаруа.

Дугорочно, питање које захтева анализу, посебно у Хумској 1, гласи: да ли ће Партизан наредне јесени играти првенствене утакмице са једним, а европске са другим тимом. Уторком, средом (ако буде Лига шампиона) или четвртком (буде ли Лига Европе) на терен ће Вулићевић, Фабрисио, Брашанац, Бабовић, Андрија Живковић, Божинов... А онда ће за викенд против Јавора и Војводине, опет на терен Богосавац, Остојић, Главчић, Трујић, Којић. Јер, забога ови први су се уморили и не могу да издрже ритам од две утакмице седмично и важније је добити Реал, Јувентус или Борусију него уписати бодове против Рада.

Каква бесмислица!

Одлука да се почне за другим тимом у Партизану грешка је комплетног стручног штаба. Од човека задуженог за тактику, преко оног који брине о кондицији, до оног који анализира ривала. Напослетку, грешка је и до играча. Оних који се жале на мали број минута или шанси у првом тиму, а кад је добију „терају лопту“ уназад као да је грех ако је додају саиграчу ближем противничком голу. Можда идеја да се свима њима коначно пружи шанса јесте добра, али нигде у свету се не мења ДЕСЕТ фудбалера у размаку од три дана и убија самопоуздање момцима од којих је сваки бољи кад би зиграо заједно са онима пројектованима да буду део тима за Европу.

Нису у праву ни они који посежу за констатацијом како је све у реду, јер бодови у првом делу првенства, пре почетка фамозног плеј-офа мање важе. Нису, пошто се фудбал игра да се освоји што више, а не што мање поена, без обзира на накарадну одлуку онога ко је смислио да на крају казни лидера одузимањем половине онога што је освојио. Да је победио у Новом Пазару Партизан би их имао девет и у односу на Црвену звезду, која је - да не се лажемо - једини прави ривал црно-белима, већ осетну предност од четири корака. Имао би и предност која се не види на табели. Психолошку. Овако има бод вишка и спознају у коју је могао да се увери и на тренинзима: да појединици који су јуче трчали за лоптом или иза ње, нису за дрес шампиона.

У томе је квака: оног тренутка кад у Партизану схвате да Саша Илић, зато што је мајстор, може да игра 90 минута, уједно докуче да Вулићевић, Брашанац, Бабовић, Андрија Живковић и Шапоњић (успут, где је то дете које је првак света?) морају да играју сваку утакмицу - јер са њима Парни ваљак изгледа моћно - побеђиваће Нови Пазар и сличне већ у првом полувремену, а онда у другом чувати играче за Лигу шампиона.

А умор? Одмориће се кад и сви. На репрезентативној паузи. За то, ваљда, служи.