Шта је поручила амбасадорка САД?

Дејтонски мировни споразум договорен је 1995. године да би се окончао рат. Скоро сви се данас слажу да је првобитни циљ Дејтона у потпуности остварен. Оно у чему се разилазимо је улога Дејтона данас.

Разговарала сам с многим појединцима који су радили на првобитном нацрту овог мировног споразума и сви се слажу с тим да се никада није очекивало да, двадесет година након завршетка рата, у Босни и Херцеговини, на снази још буде првобитни Дејтонски устав.

Сачињен као компромис између зараћених страна, Дејтон је свакоме дао понешто, створивши нивое власти који су скупи и сложени у земљи од око 3,5 милиона становника. Када се проводи у духу сарадње и добре воље, Устав из Анекса ИВ Дејтонског мировног споразума представља чврсту основу за руковођење овом земљом одређени период.

Ипак, због корупције и злоупотреба од стране политичара у БиХ, Дејтонски мировни споразум се злоупотребљава за постављање препрека на путу БиХ ка Европи, демократији, отварању нових радних мјеста и просперитету.

Недавно су неки појединци наводили цитате из америчке историје да би оправдали постављање ових препрека. Они тврде да Дејтонски мировни споразум мора бити замрзнут у времену и зацементиран у облику у каквом је потписан у децембру 1995.

Али, ако ови појединци мисле злоупотребљавати америчку историју да би оправдали своје тврдње, треба бити поштен и у осврту на оно што се догодило прије 230 година у Филаделфији, а и послије тога.

Чак и прије него што је амерички устав добио свој коначни облик 1787. године, Едмунд Рандолф из Вирџиније, којег су остали подржали, тражио је додавање Повеље о правима да би се гарантовала права сваком становнику. Тај други документ који је садржавао првих десет амандмана на амерички устав ратифициран је 1791. године - пуних 15 година након Декларације о независности 1776. године.

Од тада је направљено још 17 амандмана на Устав да би се Сједињене Државе ускладиле са савременим потребама.

Пуно је пута међународна заједница покушавала помоћи БиХ да реформира Дејтон да би устав ове земље био усклађен с њеним потребама - кроз априлски пакет, бутмирски процес, те посљедње преговоре о Одлуци о случају "Сејдић и Финци".

Сваки пут су неки бх. политичари, због сопствене политичке добити, блокирали истрајне и искрене напоре да се ова земља покрене напријед. Напоре у чијој су припреми у неколико случајева и сами учествовали.

И, гдје смо сада када се обиљежава двадесета годишњица потписивања овог документа?

Босна и Херцеговина се ове године обавезала да ће уложити додатну енергију на путу ка чланству у ЕУ. Све политичке странке и кључни политичари су својим потписом потврдили посвећеност овом процесу и ја желим честитати бх. лидерима што су ове седмице потписали Реформску агенду ЕУ.

Сусједи Босне и Херцеговине крећу се у истом правцу. Хрватска је чланица ЕУ; Србија планира отворити прва поглавља у разговорима с ЕУ ове јесени;  Црна Гора и Албанија су такође на путу ка ЕУ.  

Свака земља која је успјешно аплицирала за чланство морала је значајно ревидирати дијелове свог устава како би захтјеве ЕУ уврстила у свој уставни оквир.  Хрватска је промијенила дванаест поглавља Устава током процеса прикључења ЕУ; Словенија је мијењала Устав седам пута како би постала чланицом ЕУ.  

Требало би бити нормално да Босна и Херцеговина временом уставну реформу учини интегралним дијелом реформског процеса за чланство у ЕУ.  У земљи у којој су политички лидери посвећени овом циљу, то се успјешно ради.

Овдје у БиХ, упркос јасно исказаном опредјељењу, не види се на свим странама тај ниво искреног лидерства.

Много прије него је Џејмс Медисон постао трећи предсједник Америке, био је познат као отац Устава САД. Оригинални амерички "Чланци о Конфедерацији", који су били на снази од 1781. године, чинили су му се изнимно неадекватним.* Државна благајна је пресушила, лоши услови за пословање узимали су данак међу фармерима, а власти нису успијевале ријешити несугласице међу савезним државама. Да ли вам ови проблеми звуче познато?

Медисон је неколико година провео неуморно проучавајући историју и политичку теорију да би нашао рјешење, па је потом увјерио лидере Америке, укључујући Џоржа Вашингтона, да се састану са делегатима из свих држава на уставној конвенцији ради ревидирања "Чланака о Конфедерацији".  На крају је спремност свих страна на компромис довела до усвајања Устава САД.  Нико није добио све што је тражио, нити је изгубио све што је имао.

Циљ никада није био укидање савезних држава. Баш супротно, улога централних власти је да омогуће савезним државама да постану функционалније - наши очеви нације одлучили су да је потребно имати одређене заједничке функције и осигурати оквир који ће омогућити свима да раде на остваривању заједничких циљева.

Свака земља тежи изградњи система заснованог на владавини закона. Сам по себи, ниједан устав не успоставља потпуну владавину закона. Од кључне је важности да се упорно ради на њеној изградњи.

Недавне дискусије о Суду и Тужилаштву БиХ злоупотребљавају се да би се минирао овај процес и промовирала другачија агенда. Чињенице су јасне: Уставни суд БиХ је изворна дејтонска институција која је подржала успоставу Суда и Тужилаштва БиХ. Успостава Суда и Тужилаштва БиХ добила је подршку већине делегата у Парламентарној скупштини БиХ, укључујући и делегате из Републике Српске. Пуно посла треба урадити да би ове институције радиле ефикасно и коректно, али ово јасно показује да је потребно да ове институције јачају, а не да их се елиминише.

Док гледамо ка будућности, поставља се питање гдје је босанскохерцеговачки Џејмс Медисон?  

Ко је спреман осигурати неопходно лидерство да би се и партнери и опоненти убиједили да заједнички раде на будућности земље уз узајамни циљ да она буде боља?  Оснивачи Америке су водили дуге и тешке разговоре, понекад у ужареној атмосфери, чак су и љути напуштали разговоре - али би их сљедећи дан наставили, јер им је заједнички циљ био да изграде јаку, демократску земљу, што Сједињене Државе данас јесу.  

САД, ЕУ и остали међународни партнери спремни су помоћи, али једино грађани Босне и Херцеговине и  изабрани лидери могу израдити документ који ће на сличан начин осигурати будућност земље.  Једног дана, ускоро, грађани ове прекрасне земље која има дугу историју морају преузети контролу над сопственом будућношћу.

Аутор: Морин Кормак амбасадор САД у БиХ

Независне новине