Пословање оф-шор компанија у Српској

У Српској послује седам предузећа чији оснивачи имају сједиште у оф-шор зонама, односно пореским рајевима које је Европска унија недавно ставила на црну листу.

Република Српска 27.07.2015 | 21:55

У свијету постоје многи порески рајеви у којима су страним компанијама омогућене разне пореске и друге олакшице. Најчешће се то односи на опорезивање добити предузећа, због чега наносе значајну штету земљама у којима послују. ЕУ је у оквиру борбе против мултинационалних компанија које настоје да избјегну плаћање пореза у Европи објавила листу међународних пореских рајева. На овој листи налази се 30 територија, а у Српској послују фирме из четири егзотичне земље са те листе.

Према подацима Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ), по двије фирме у РС имају власнике у Монаку, Панами и на Сејшелима, док је једна са сједиштем у Лихтенштајну. Компанија "Низар Таји" из Монака оснивач је фирме "Домино ресортс", док је "С.Ц.П Леин Интернатионал", такође из Монака, власник фирме "Невесиње путеви" из Невесиња.

Компаније "Wаллингтон лтд." и "Брем Оил лтд." са Сејшела у РС имају фирме "Рим" из Модриче односно, "Јулеx" у Бањалуци. "Арно Традинг С.А." из Панаме основао је фирму "Боб" у Лакташима, док је друга компанија из исте земље "Тренд Маркетинг Сyстемс Инц" основала фирму "Тренд маркетинг сyстемс" у Бањалуци. Фирма "ТН Инвест Ансталт" из Лихтенштајна у Бањалуци је основала "ГБ Иммо".

У АПИФ-у су истакли да страни улагачи имају право да инвестирају и реинвестирају добит из улагања у БиХ под истим условима дефинисаним као и за домаће привреднике.

- Изузетак постоји код улагања у дјелатности продаје оружја, муниције, експлозива за војну опрему, војне опреме, те јавног информисања, гдје улог страног улагача не може бити већи од 49 одсто основног капитала друштва - казали су у АПИФ-у.

Додали су да влада ентитета, уколико оцијени као оправдано, може донијети одлуку да улог страног лица код одређених предузећа која обављају ове дјелатности, осим друштава која се баве јавним информисањем, не подлијеже тој рестрикцији.

Економски аналитичар Зоран Павловић каже да бизнисмени отварају фирме у оф-шор зонама у потрази за мјестима гдје се пословање мање опорезује. Људи који региструју фирме у оф-шор зонама желе да плате мање, да им остане више и да се не зна чије је то што им остане.

- Фирме које у некој земљи, које су основале компаније са сједиштем у оф-шор зони, послују по локалним прописима, плаћају локалне порезе, а оно што им остане шаљу у оф-шор зону на свој рачун који је најмање опорезован. То није ништа неуобичајено - казао је Павловић.

Он је додао да је и РС била интересантна до 2010. године са порезом на профит од десет одсто.

- РС је могла бити једна опција пореског раја да су наше власти биле мудрије и смањиле тај порез на осам одсто и позвале инвеститоре да отварају фирме овдје и плаћају тих осам одсто, а да остатак њиховог новца буде чист. Међутим, они су одлучили да повећају тај порез, тако да се плаћа десет одсто, а ако се добит подигне, онда се плаћа још десет одсто - казао је Павловић.

ЕУ, према његовим ријечима, врло обазриво посматра пословање, због чега се фирме често региструју у пореским рајевима и да би имале мањи ниво контроле.

Порески рајеви

Државе или територије које слове за пореске рајеве, а налазе се на листи ЕУ су Андора, Лихтенштајн, Гернзи, Монако, Маурицијус, Либерија, Сејшели, Брунеј, Хонгконг, Малдиви, Кукова острва, Науру, Нијуе и Маршалска острва.

На списку су и Вануату, Ангвила, Антигва и Барбуда, Бахами, Барбадос, Белизе, Бермуда, Британска Дјевичанска острва и Кајманска острва. Под лупом власти ЕУ су и Гренада, Монтсерат, Панама, Свети Винсент и Гренадини, Свети Китс и Невис, Туркс и Кајкос и Америчка Дјевичанска острва.

(Глас Српске)