Незаконито трошили из робних резерви ФБиХ

Двије приватне фирме су незаконито потрошиле пшеницу из робних резерви, вриједну 1,8 милиона КМ.

Босна и Херцеговина 27.07.2015 | 19:10

Штета је могла бити мања да је Федерална дирекција робних резерви заустављала крађу житарица и била активнија у судским споровима за наплату дуга. Нестала је пшеница којом су се два мјесеца могли хранити становници града величине Сарајева у случају природне катастрофе, или рата.

Федерална дирекција робних резерви је повјерила на чување 3.100 тона житарице вриједне 1,8 милиона марака млинарским фирмама „Житопромет“ из Мостара и „Златна долина“ из Стоца. Ове фирме су 2008. и 2012. године неовлаштено потрошиле пшеницу, а потом су престале радити.

Директор Дирекције Тончо Баврка се оглушивао о позиве сарадника да промијени складиште и тако заустави крађу пшенице. О крађама није обавијестио ни надлежне истражне институције, открива Центар за истраживачко новинарство из Сарајева. Услиједили су судски поступци за наплату штете током којих је Дирекција направила пропусте, због којих процеси и данас трају, уз мале шансе да ће штета бити наплаћена.

Федерална дирекција робних резерви је формирана прије 18 година, како би становницима Федерације Босне и Херцеговине, осигурала храну, лијекове и гориво у случају рата, или природних катастрофа, те како би интервенисала код већих поремећаја цијена основних роба на тржишту. Новац за куповину робе и најам складишта издваја се из федералног буџета. С обзиром да Дирекција нема довољно властитог простора за чување робе, расписује тендере на којима бира приватне фирме са складиштима. За те услуге Дирекција годишње плаћа око 900.000 КМ. Дирекција крије од јавности податке о робама из резерви, јер закон прописује начело тајности у њеном раду.

Међутим, ни Влада ФБиХ није располагала тачним информацијама о залихама, иако је Дирекција требала радити као њен сервис. То је олакшавало крађу роба попут пшенице из силоса двију херцеговачких фирми.

Празни силоси у „Златној долини“

У „Златној долини“, која је у власништву столачког привредника Анте Рагужа, почетком 2011. године смјештена је количина од 1.607 тона пшенице. Према уговору са Дирекцијом, фирма је четири године стару пшеницу могла потрошити и замијенити је пшеницом новијег годишта до краја те године. Уочи новогодишњих празника Рагуж је писмено обавијестио Дирекцију да је то урадио, али није доставио цертификат о квалитету и количини робе те отпремнице о улазу пшенице у складиште, што би био доказ да је пшеница и обновљена.

У „Златној долини“ одгађали су долазак службеника Дирекције у контролу наредна два и по мјесеца, правдајући се Рагужевим пословним обавезама. Контрола је одлагана и због сњежних непогода које су задесиле Босну и Херцеговину у фебруару 2012. године.

Према Закону о робним резервама ФБиХ, складиштари не смију трошити робе без одобрења Дирекције. Уколико се то ипак деси, директор Дирекције може наложити да се одмах запечате складишта и преостала роба по хитном поступку измјести у складиште друге фирме. Након открића крађе робе Дирекција би о томе требала обавијестити и Финансијску полицију ФБиХ и Федералну инспекцију.

Нити је то урадила, нити је пшеница надокнађена. То је показала нова контрола пшенице у силосима „Златне долине“ два мјесеца послије, односно у мају 2012. године. Дио су у међувремену надокнадили, али је и даље недостајало 435 тона пшенице.

Контролори су захтијевали од директора Баврке да хитно премјести преосталу пшеницу те покрене законске механизме како би потрошена роба била надокнађена.

Дирекција је имала могућност да активира мјенице које је „Златна долина“ приложила уз уговор о складиштењу као гаранцију извршења посла. Уз помоћ мјеница Дирекција би блокирала рачуне столачке фирме па би се новац који им пристиже слијевао на рачуне Дирекције до намирења дуга. У то вријеме „Златна долина“ је била активна и постојала је могућност за наплату дуга, али Баврка то није урадио.

Умјесто да послуша приједлоге сарадника и пшеницу премјести у друго складиште, Баврка је договорио састанак са Рагужем. Власник „Златне долине“ је тада објаснио да нема новца да надокнади пшеницу и да му треба времена за то. На његов приједлог Дирекција је продужила рок за обнову пшенице до краја јула 2012. године.

Баврка је за ЦИН рекао да је то учинио јер се није желио конфронтирати са фирмом која им је дужна 435 тона пшенице, плашећи се да неће моћи наплатити дуг. Међутим, умјесто да надокнади мањак, „Златна долина“ је током љета потрошила и остатак пшенице.

Рагуж је новинару ЦИН-а рекао да је пшеница робних резерви била стара и да је није могао продати по цијени којом би купио нову залиху пшенице.

У то вријеме Влада ФБиХ је затражила од федералне инспекције да преконтролише сва складишта робних резерви. Тадашњи премијер Нермин Никшић рекао је за ЦИН да су контролу наложили, јер су добијали информације да у складиштима нема робе Дирекције, иако је она била евидентирана.

Влада је одмах затражила истрагу о крађи роба, али ју је Државна агенција за истраге и заштиту почела тек средином прошле године према налогу Тужилаштва БиХ. Баврку нису смијенили. Никшић је објаснио да је Баврка државни службеник којег по закону не може смијенити, осим ако не оде у затвор на рок дужи од шест мјесеци.

Тужба након открића

У септембру 2012. године, мјесец дана након извјештаја инспекције о контроли складишта, Баврка подноси Опћинском суду у Сарајеву тужбу против „Златне долине“ из Стоца и тражи да им врати пшеницу вриједну скоро милион марака. На припремно рочиште које је било заказано 23. октобра 2013. године није дошла правна заступница Дирекције Соња Јелић нити је оправдала изостанак. Због тога је Суд прогласио тужбу повученом.

Неколико дана послије, Баврка је тражио обнављање поступка, уз оправдање да је Јелић на путу до Суда примила информацију о прединфарктном удару њене мајке те није могла присуствовати суђењу. Донио је и љекарско увјерење о одсуствовању с посла због његовања мајке. Међутим, у прегледу присуствовања и одсуствовања упосленика Дирекције са посла уписано је да је Јелић тог дана радила осмочасовно радно вријеме. Баврка каже да је ова службеница дошла на посао и требала је ићи на расправу заказану за пријеподне тог дана.

„Дођете на посао и пријавите се, не знате да ће вам неко од родитеља бити болестан“, каже Баврка који није објаснио зашто у евиденцији Дирекције није уписано боловање ове службенице.

Ипак, Суд је уважио љекарско увјерење и вратио тужбу на почетно стање, али је спор покренут тек годину дана касније, односно у октобру 2014. године. У међувремену, „Златна долина“ је престала пословати, а од фирме су и други повјериоци покушавали наплатити дуг.

Дирекција је, примјерице, закаснила да наплати свој дуг продајом возила ове фирме, јер је прије ње то учинила Порезна управа Херцеговачко-неретванског кантона.

Скупи кикс у стечају

ЦИН открива да је 2013. године Дирекција направила још један пропуст због којег ће тешко наплатити штету од друге фирме која је, такођер, неовлаштено потрошила приближно исту количину пшенице. Ријеч је о стечајном поступку који је отворен у фебруару 2013. године пред Опћинским судом у Мостару над фирмом „Житопромет“ која је у власништву приватних инвестицијских фондова.

У току стечаја из Дирекције су пропустили пријавити да им ова фирма дугује око 834.000 КМ, јер је неовлаштено потрошила 1.500 тона пшенице. Ово је већи дио залихе пшенице коју је Дирекција у мостарској фирми ускладиштила прије седам година. Наиме, када је стечај отворен, Суд је путем Службеног гласника БиХ позвао све фирме и појединце којима „Житопромет“ нешто дугује да пријаве своја потраживања. Иако су била два рока за пријаву потраживања у трајању од укупно четири мјесеца, из Дирекције су се јавили тек у јануару 2014. године када није било шансе за пријаву потраживања.

Директор Дирекције Тончо Баврка је у кратком разговору за ЦИН, за губитак пшенице у столачкој „Златној долини“ окривио Одјељење за робне резерве. Због овог случаја, Баврка је почетком 2014. поднио дисциплинску пријаву против службеница Одјељења за правне и опће послове Миреле Трнке, Соње Јелић и Тее Мрњавац зато што нису пратиле Службени гласник БиХ, због чега је Дирекција закаснила пријавити своја потраживања.

Мрњавац је суспендирана на тридесет дана, Трнка је добила усмену опомену, а Јелић није сносила посљедице. Међутим, Одбор државне службе за жалбе је поништио тај поступак јер није јасно утврдио одговорност службеница за прекршај. Оспорили су Бавркину тврдњу да годину дана није знао за стечај, јер је у том периоду одржавао сталне контакте са „Житопрометом“.

ЦИН је дошао до Бавркиног путног налога из којег се види да је он у том периоду посјетио ову фирму како би разговарао о могућностима наплате потраживања.

Брутални насртаји

Пшеница није једина роба која је украдена Дирекцији. Девет фирми које су са Дирекцијом имале уговоре о чувању роба неовлаштено су потрошиле велику количину хране и горива.

Штета је процијењена на 12,1 милион марака, не рачунајући камате због протока времена. Ревизори федералних институција су у посљедњем извјештају о пословању Дирекције закључили да је више него извјесно да значајан дио штете у судским поступцима против фирми неће бити наплаћен.

ЦИН је у посједу извјештаја у којем Баврка тадашњем премијеру ФБиХ Нермину Никшићу пише о судским поступцима за наплату штете у Дирекцији. У писму објашњава разлоге због сталних губитака роба. Написао је да му се чини „да мањак настаје намјерно и да су твртке едуциране за такве нечасне радње“. Навео је и да у Дирекцији нема кадра који се може супротставити „бруалним насртајима господарских субјеката који отуђују робе Дирекције“.

Највећи дио роба из складишта нестао је од 2008. до 2012. године, у прве четири године након именовања Баврке на мјесто директора Дирекције. Пљачке су престале тек након инспекцијске контроле у љето 2012. године.

(Цин.ба)