У БиХ све се више тргује дјецом

Стручњаци у области трговине људима и безбједности  сагласни су да је у БиХ овај проблем итекако присутан и то од 1999. године, кад су у БиХ као државу дестинацију довожене жене ради сексуалне експлоатације, те да је од 2007. године тај тренд у опадању с порастом тренда унутрашње трговине људима сврху радне експлоатације.

Трговина људима значи регрутовање, транспорт, трансфер, скривање или прихват особа путем пријетње или употребом силе или других облика принуде, отмице, преваре, обмањивања, злоупотребе власти или стања угрожености, давања или примања новца или бенефиција за добијање пристанка особе која има контролу над неком другом особом ради експлоатације.

Уговорени бракови

Иако се о проблему трговине људима говори често, он је још веома далеко од рјешења. Тако, напримјер, у многим градовима БиХ просјачење дјеце је врло распрострањено, а неријетко организоване криминалне групе стоје иза саме организације просјачења.

Новац који су дјеца испросила врло често не иде за задовољавање њихових потреба, већ напротив, за организоване криминалне групе. Ове криминалне групе изнајмљују или купују дјецу за потребе просјачења, склапају уговорене бракове те користе насиље и присилу за контролу дјеце, жена и старих особа.

Дјеца живе у лошим условима, с мало хране, лошим хигијенским условима, често у неадекватној гардероби која не одговара ни узрасту ни временским условима. Овакво одржавање стања дјеце побуђује сажаљење код грађана те им они дају новац.

Понекад се проблем просјачења прикрива иза свирања музичких инструмената на улици или продаје ситних предмета. Дјеца која су укључена у просјачење често се у комбијима превозе од града до града, одводе на вашаре, зборове те друге манифестације гдје има туриста и гдје је већа циркулација људи.

Пријаве полицији

– До 2003. године ми смо били држава у коју су трговане стране жртве, 99 посто њих биле су жене из земаља бившег Совјетског блока, којима се трговало у БиХ као у земљу дестинације гдје је вршена њихова експлоатација и то најчешће сексуална или је БиХ била транзитна држава на њиховом путу према Западној Европи. Међутим од 2007. године кад Бугарска и Румунија улазе у ЕУ, трговцима људима се више не исплати да прелазе толики пут и толике границе према БиХ. Трендови трговине људима у БиХ се од 2007. године нагло мијењају и ми сад немамо толико идентификованих страних жртава, али се све више јавља трговина држављанима БиХ, како интерно тако и од града до града или преко ентитетских граница, рекла је за “Аваз” Амела Ефендић менаџер за сузбијање Трговине људима у Међународном форуму солидарности.

Када је ријеч о просјачењу као врсте трговине људима, она истиче да у посљедње вријеме јавља се проблем трговине дјецом. Наиме, трговина у сврху сексуалне експлоатације се постепено повлачи, а сад се све више тргује дјецом у сврху присилног просјачења, присилних ситних деликата, џепарења или крађа.

– Већина дјеце која учествује у просјачењу, свирању неких инструмената, у обављању ситних послова типа прања стакала на аутомобилима су жртве трговине људима и организованих криминалних скупина. Већина те дјеце се искориштавају и одржавају у лошем стању како би изазвали жалост код људи и на тај начин зарадили више новца. Та дјеца често буду и физички злостављана ако не скупе довољну количину новца, а поготово кад ту дјецу изнамљују другим људима ради зараде. Борба против трговине људима није нажалост приоритет у овакој држави у којој ми живимо, њима је потребна помоћ. Ми као грађани дужни смо то пријавити полицији да се са дјететом чини нешто лоше, а не да дијете чини нешто лоше   појаснила је Ефендић.

Лоши закони: Просјачење у Сарајеву се третира као прекршај, а не кривично дјело

Доц. др на Факултету Политичких наука Универзитета у Сарајеву Мирза Смајић сматра да је просјачење као социо-патолошки феномен карактеристичан је за све државе, а нарочито државе у транзицији, стога ни БиХ није изузетак.

– Што се тиче БиХ, ја бих је сврстао у средње ризичне земље, али врло је тешко рангирати БиХ. Да би се сузбило просјачење на улицама бх. градова и тиме сузбила трговина људима потребно је промијенити законско-правну регулативу. Према податцима с којима ја располажем, они указују на то да већина дјеце и одраслих који просе на улицама градова широм БиХ су жртве трговине људима и присиљени су да то раде, они су јако добро организовани од стране криминалних група, а новац који ми дајемо не иде тој дјеци, он иде у руке организоване криминалне групе. БиХ је специфична по питању борбе против просјачење и тиме те врсте трговине људима, просјачење напримјер у Кантону Сарајево се третира као прекршај, а не кривично дјело, што отежава сузбијање трговине људима. Потребно је побољшати законско-правну регулативу и наравно потребна је већа укљученост грађана, ми као појединци можемо доприњети тиме што нећемо давати новац и самим тим смањујемо њихову зараду – појаснио је Смајић.

49 жртава трговине људима у 2014 години, од тога:

12 је пунољетних
37 малољетних
35 су женске особе
14 су мушке особе

Извор: Дневни аваз