Лоше стање у општинама Српске

Скоро сваки дан у медијима можемо чути или прочитати да је нека од општина у Републици Српској усљед мањка финансијских средстава у буџету посегнула за кредитним задужењем како би измирила обавезе према буџетским корисницима и повјериоцима. Чест је случај да општине подижу кредите како би „затворили“ претходне кредите и „покрпили рупе“ у буџету.

Република Српска 24.07.2015 | 22:58

Већина општина у Српској које су кредитно задужене код банака до сада су испуниле лимит или се налазе на граници дозвољеног задужења.

Највећи дужник међу градовима и општинама Српске засигурно је Бањалука која је закључно са крајем прошле године на име кредитних задужења дуговала близу 152 милиона марака. Град Бањалука тренутно отплаћује 29 кредита банкама у Српској и иностранству.

Због смањења укупног прихода у износу од 4,9 милиона КМ градска администрација Бањалуке је морала извшити ребаланс овогодишњег бужета и умањити га за нешто више од два милиона КМ, а укупан кумулирани дефицит Бањалуке износи 10,4 милиона КМ.

Тако је и општина Власеница која је добила негативно мишљење ревизора за реализацију буџета у 2013. години, остварила дефицит у прошлој години у износи од преко 200.000 КМ.

Требиње је такође локална заједница која је добила негативно мишљење ревизора за јавни сектор наводећи да стварни дефицит у буџету из прошле године износи 604 хиљаде КМ, али не треба заборавити и средства у износу од 5,22 милиона која су остала блокирана на рачуну Бобар Банке.

Колико су општине у минусу?

Општина Невесиње је прошлу годину завршила са дефицитом у износу од 174.947 КМ, док је општина Рогатица 2014. годину завршила са мањком у износу од 580.467 КМ, а за само прва три мјесеца у новој години овај дефициет је увећан за скоро 60.000КМ.

Градска управа у Бијељини од 2012. године „вуче“ дефицит који је до данас достигао износ од 6,7 милиона КМ.

Сличне проблеме имали су и у општини Соколац гдје је у прошлој години дефицит буџета износио близу 2,5 милиона КМ.

Укупан дуг општина у Републици Српској који је 2010. године износио 204,5 милиона КМ за само четири године нарастао је на 452 милиона марака.

Извор: Магазин Истина