Како је бањалучки "Кристал" поломљен у парампарчад

Основно државно стакларско предузеће "Кристал" из Бањалуке прије рата је било једно на највећих предузећа у тој области. У низу престижних пословних објеката које су постаклили радници "Кристала" налазе се и хотел "Југославија" и Сава центар у Београду и бројни други објекти широм бивше заједничке државе.

Република Српска 24.07.2015 | 12:43

Прича о приватизацији "Кристала" представља класичну приватизациону причу у којој новопечени власници прво униште основну дјелатност предузећа, раднике оставе без посла и потом полако крчме милионску имовину предузећа.

То предузеће, које је некада имало чак 460 запослених, одавно се не бави основним занимањем, нема запослених стаклара, а приходе који завршавају у џеповима и на рачунима нових власника и новопечених бизнисмена остварује од изнајмљивања преосталог пословног простора.

"Кристал" је приватизован 2002. године, а пакет државних акција купио је дугогодишњи директор Стамбене задруге Бањалука Миле Маџарић. Почетна цијена 24,36 одсто акција износила је 1.720.086 марака, а Маџарић их се докопао за три пута мањи износ, односно за 610.086 КМ, од чега је положио 52.100 КМ у готовини, а преосталих 557.986 КМ платио је старом девизном штедњом, која се на црном тржишту куповала за трећину њене номиналне вриједности.

Како су Маџарићеве акције завршиле у власништву лакташког бизнисмена Будимира Станковића практично је немогуће сазнати, а према званичним подацима Бањалучке берзе, највећи број акција послије Станковићеве фирме "Дукат", тачно 23,01 одсто, има Јово Ступар, потом Гордана Антешевић 15,16 одсто, затим Пензијски резервни фонд РС 8,1 одсто, Фонд за реституцију четири одсто и приватно предузеће "Трио-траде" 3,6 одсто.

Ово предузеће готово десет година није постаклило ниједан прозор, а од око 120 запослених, колико је радило у предузећу прије приватизације, остала је свега неколицина запослених. У посљедњем ревизорском извјештају о пословању овог предузећа, оном из 2010. године, наводи се да "Кристал" има девет запослених.

Бањалучка берза је у неколико наврата блокирала трговање акцијама "Кристала" због недостављања финансијских извјештаја. Посљедња одлука којом је блокирано трговање акцијама овог предузећа, тачније којом је продужена одлука о блокади, донесена је крајем маја ове године. Као и у већини осталих приватизованих предузећа, имовина је на волшебан начин завршила у приватном власништву или је оптерећена хипотеком.

Највреднији објекат "Кристала", онај у бањалучком насељу Дервиши, гдје је било сједиште овог предузећа, неколико пута је укњижен као заложно право. Први пут је то урађено 11. јула 2007. године у корист НЛБ Развојне банке ради "обезбјеђења новчаног потраживања од Војислава Јањоша по уговору о дугорочном кредиту на рок од 120 мјесеци и у износу од 380.000 КМ".

Војислав Јањош је у том тренутку био власник 14,83 одсто акција "Кристала", а касније су његове акције прешле у руке Гордане Антешевић. Истога дана када и Јањош, кредит у НЛБ Развојној банци на исти рок од 120 мјесеци, али у износу од 520.000 КМ подигао је и Јово Ступар, власник 23 одсто акција "Кристала".

Ипак, 900.000 КМ које су подигли Јањош и Ступар је ништа у односу на шест милиона КМ колико је Хyпо Алпе Адриа банка у фебруару 2008. године одобрила предузећу "Дукат".

Гаранција за све набројане кредите је хипотека на објекат "Кристала" у Дервишима. Оно што је посебно интересантно када је ријеч о поменутом објекту је чињеница да је град Бањалука промијенио регулациони план и финансирао изградњу моста у његовој непосредној близини.

Та градска "инвестиција" послужила је новим власницима "Кристала", конкретно Будимиру Станковићу, да с компанијом "Делта" 2008. године склопи уговор о закупу и изнајми објекат поменутој компанији за њено централно складиште, а мјесечна кирија износила је невјероватних 60.000 марака.

Зора Шиниковић, један у низу разочараних бивших радника "Кристала", каже да ово предузеће представља најбољи примјер накарадне и по раднике погубне приватизације. Она каже да је заједно с покојним мужем годинама радила у "Кристалу", истичући да је прије рата ово предузеће запошљавало чак 460 радника, док је пред приватизацију у њему радило 124 радника.

"Нико не зна како је Миле Маџарић тачно купио акције 'Кристала', а цијела трансакција наводно је обављена на некаквој лицитацији у Требињу. Нико не зна ни како је касније Будимир Станковић постао већински власник, али се зна да ниједан стари радник 'Кристала' више не ради у тој фирми. Ја сам фирму напустила 2001. године, а мој муж, као и већина осталих радника, проглашен је технолошким вишком и отпуштен одмах послије приватизације, а већина су били демобилисани борци. Радници су имали велики број акција 'Кристала', али, колико ја знам, нико од радника, односно од малих акционара, никада није позван на било какву Скупштину акционара, нити је имао било какву корист од акција, јер никада никоме није исплаћен ниједан фенинг дивиденде. Наш објекат је касније издат 'Делти' у закуп за наводно огромну кирију, али нико од бивших радника није видио од тога никакве вајде", каже Шиниковићева.

Стамбена задруга

Стамбена задруга Бањалука представља један од најспецифичнијих примјера "претворбе" власништва послије које се не зна ни ко пије, ни ко плаћа. Ова установа некада је имала неколико десетина запослених да би се послије "статусних промјена" тај број свео на свега троје запослених од којих је један дугогодишњи директор Стамбене задруге Милорад Маџарић, који је отац првог купца државних акција у "Кристалу" Миле Маџарића.

Милорад Маџарић објашњава да ова установа није приватизована, јер није никада била у државном власништву, пошто су њени власници били задругари, односно њени оснивачи, међу којима су, поред бројних правних и физичких лица, били и некадашњи радници ове установе. Он признаје да сада у Задрузи има свега троје запослених, истичући да су преостали радници, односно задругари, изгубили интерес за даљим учествовањем у раду Задруге чим су добили станове који су изграђивани заједничким средствима.

"Ми смо имали одређену улогу током приватизације државних станова, јер смо издавали потврде о станарском праву људима чије фирме су својевремено преко Стамбене задруге куповале станове за своје раднике. Стамбена задруга и даље послује и у сарадњи са другим инвеститорима изградимо око десетак станова годишње", каже Маџарић.

Гиганти некад и сад

Пословни портал "Цапитал.ба" и "Независне новине" ће серијом текстова детаљно објаснити и подсјетити како су уништени некадашњи привредни гиганти - бањалучка предузећа која су запошљавала највећи број радника.

Извор: Цапитал, Независне новине