Видео анализа: Дјечко којег је вриједело чекати - Дарко Брашанац!
Утицај тренера на каријеру Дарка Брашанца...Тренутно је најбољи играч црно-белих, али... Знате ли ко је још пре пет година рекао да може да буде „нови Саша Илић“, код кога је био закуцан на клупи, а код кога процветао?
Фудбал 23.07.2015 | 23:30Зима 2010. После председничких избора у Партизану Драган Ђурић добија нови мандат, исте вечери тренеру Горану Стевановићу даје шира овлашћења и промовише га у, како је тад објашњено, тим-менаџера, али му на истом састанку поручује:
„Пара нема, гледај да послујеш домаћински“.
Популарни Плави у наредних месец дана доводи играче из Суперлиге, оне за које сматра да могу да помогну црно-белима да одбране две дупле круне освојене под командом Славише Јокановића. Бира Војислава Станковића (ОФК Београд), Предрага Мијића (Спартак), Раденка Камберовића (Севојно) и Александра Давидова (Хајдук). Бира, наравно, да се у Хумску 1 врати легендарни Саша Илић. Бира и децу из омладинске школе да их води на припреме у турску Анталију, бира и упире прстом у - Дарка Брашанца.
„Хоћу њега, тај мали може да буде нови Саша Илић“.
Пет година касније његове речи добијају смисао, јер момак из Чајетине не само да је најбољи играч Партизана у тек започетој сезони, него му је сваки потез на терену сврсисходан, сваки има смисао и у сваком се види идеал онога што везисти стасали на теренима „Земунела“ желе да достигну. Каријеру каквом се дичи чувени „број 22“.
Наравно, није доскорашњи млади репрезентативац Србије за само три утакмице постао играч Илићевог калибра, али је успео да докаже и себи и другима како у његовим ногама има квалитета за велика дела и да су се поједини тренери огрешили о њега. Једни што му нису ни давали шансу, други што су га гурали на, за њега ипак, неприродну позицију задњег везног.
„Ово ми је већ шеста сезона у Партизану, свашта сам прошао. Било је у том периоду свакаквих ситуација, позајмица, питања шта ће бити са мном, али ја ни сад не радим ништа другачије него свих претходних година. Једино што ми је позиција другачија“, прича Дарко Брашанац, приписујући заслуге за свој играчки процват тренеру Зорану Милинковићу од чијег мартковског доласка на клупу црно-белих игра ближе голу, а од овог лета у формацији 4-3-3 слови као леви везни наглашених офанзивних задатака.
Брашанац је најбољи пример за све дечаке жељне славе преко ноћи и мегаломанских уговора да се стрпљење увек исплати. И да не би требало журити, чак ни кад те клупа жуља, као и да позајмица не представља корак уназад, како се то често у Србији закључује, већ прилику за доказивањем.
Свестан да поред себе има жестоку конкуренцију у виду А репрезентативца Радосава Петровића, затим скупо плаћеног Љубомира Фејсе, те Алмамија Мореире и Саше Илића, Дарко је за првих шест месеци код Горана Стевановића и касније Александра Станојевића (Плави смењен после пораза од Војводине у Купу) одиграо само три утакмице и на свакој улазио у завршних 15, 20 минута. Наредне (2010/2011), док је Станојевић биш шеф струке, а осим већ побројаних играча везни ред обогаћен повратком Стефана Бабовића и Милана Смиљанића можда и није било реално очекивати да добија простор, поготову у утакмицама Лиге шампиона, али колико га актуелни стартег кинеског Пекинг Баксија цени показао је на мечу против Арсенала у Лондону, кад га је наградио пославши га на терен уместо Мореире и тај детаљ требало је да представља наговештај да ће наредног пролећа Брашанац имати више минута.
<ифраме срц="хттпс://www.yоутубе.цом/ембед/yНqФН3WБПХА" wидтх="425" хеигхт="350">ифраме>
У том тренутку Брашанац је имао само 19 година, а исцрпљујућа борба за дуплу круну коју је Партизан на крају и освојио између осталог захваљујући зимском ангажовању Звонимира Вукића није доставила простор Станојевићу да га користи у ротацији, па му у биографији пише да је одиграо свега шест утакмица (наместио два гола).
Лета 2011. Дарко Брашанац је повукао можда и кључни потез у каријери. Прихватио је понуду Смедерева да дође на шестомесечну, а остао је на једногодишној позајмици, јер га у зиму 2012. Аврам Грант није видео у пројекцији тима који је захваљујући Станојевић током јесени стекао десет бодова више од Црвене звезде. У Ђурђевом граду је код тренера Драгана Ђорђевића добио прилику да ради оно што је за младог играча битно. Да игра. На крају, од могућих 30 почео је 24 утакмице, дао два и наместио четири гола и сам признаје да му је та авантура доста помогла.
„Током бораква у Смедереву сам играо на истој позицији као сад у Партизану, зато ми данас није тешко да се навикнем на захтеве. Нашао сам своје место у екипи, јер сам на неки начин ослобођен дефанзивних задатака, пошто знам да увек имам играча који ми „чува леђа“, осврнуо се Брашанац и тако индиректно ставио до знања да није задњи, већ везни фудбалер који мора да игра ближе туђем казненом простору, да креира, а не да квари акције.
<ифраме срц="хттпс://www.yоутубе.цом/ембед/ВвкРи7qдwФА" wидтх="425" хеигхт="350">ифраме>
Други важан детаљ у његовој каријери збио се само два месеца по повратку са позајмице. Уместо Аврама Гранта у Партизан је стигао Владимир Вермезовић, али је и он имао на располагању Вукића, Бабовића, Илића... А Брашанац је увек некако по страни стидљиво долазио на тренинге, после њих послушно остајао да скупља лопте као један од најмлађих у екипи и чинило се да је растанак неминован. Поготову што је на крају тог прелазног рока стигла понуда Лас Палмаса. Одбио ју је. Решен да остане у Хумској, иако је у јесењој сезони 2012/2013 био закуцан за клупу.
„Било је свакаквих прелазних рокова кад сам у питању, кад сам се вратио из Смедерева размишљао сам шта да радим, у једном тренутку нисам видео себе у Партизану. А онда сам се код тренера Вермезовића изборио за статус у другом делу сезоне, па је после њега дошао Вук Рашовић, код кога опет нисам био у првом плану, али откако је шеф струке постао Марко Николић, те касније Зоран Милинковић имам континуитет игара и то поверење ми доста значи. Осећам се слободнијим у игри, немам проблем да преузмем одговорност, као што никад нисам ни имао“.
Кад се поведе прича о томе шта је Дарко Брашанац радио за Партизан, битно је и шта је клуб радио за њега. Мада често скрајнут и са мало минута на званичним утакмицама, спортски сектор је - уз повремене испаде - веровао у њега, па му је лета прошле године продужио уговор до 2017. и у то у тренуцима кад се није знало ни какав ће тим црно-бели имати, ни да ли ће се то улагање у играча који није осетио хук велике сцене исплатити.
А јесте, макар резултатски. Јер, најпре га је Марко Николић промовисао у скоро сигурног стартера, а онда пролетос Зоран Милинковић доделио улогу једног од организатора игре, који са позиције левог везног често улази у шансе, шутира, а у Горију је коначно за очигледну посвећеност, рад и упорност награђен поготком.
„Мислим да смо доста напредовали као тим, много лепше и брже играмо, доста шанси стварамо, а чини ми се и да навијачи воле да Партизан тако игра. Не смем да заборавим утицај који је на мене имао претходни селектор младе репрезентације Србије, Радован Ћурчић. Истрпео ме је, позивао у селекцију и давао шансу да играм чак и кад нисам седео на клупи Партизана. То ми је доста помогло тад, а помаже и сад да схватим неке ствари“, појаснио је Дарко Брашанац, који је први професионални уговор са црно-белима закључио маја 2010. кад и Марко Шћеповић и Матија Настасић и тад су сва тројица најављени као благо на коме клуб из Хумске 1 може да профитира, како на спортском тако и економском плану.
Брашанац је у међувремену показао да дечко којег је вредело чекати. Још ако овог лета Партизан уђе у Лигу шампиона, а он одигра налик Саши Илићу (пошто овај углавном почиње на клупи) онда ће речи Плавог Стевановића из јануара 2010. заиста имати призвук пророчанства.
<ифраме срц="хттпс://www.yоутубе.цом/ембед/нМУХаиХЕХ3ц" wидтх="425" хеигхт="350">ифраме>
Коментари / 0
Оставите коментар