Истина: Изворни СДС и модерни СНСД

На листама потенцијалних кандидата, како Демократске, тако и Републиканске странке, за предсједнчке изборе у САД наредне године нема имена попут Ала Гора, Боба Дола, некада упорног Роса Пероа, а ни других који су се већ једном окушали у предсједничкој трци: Џона Керија, Мита Ромнија и Џона Меккејна.

Они који су освајали мандат америчког предсједника такође нису на листама, јер немају право на кандидатуру. Британци, Нијемци и Французи не рециклирају старе кадрове, па у њиховом политичком животу не могу се видјети људи попут Ширака, Мејџора, ујединитеља Хелмута Кола, Шредера, Саркозија и других.

Без обзира колико некадашњи државници били успјешни, сви су они под ударом доброг обичаја да се на државне, па и партијске позиције, стално доводе нови „непотрошени“ кадрови, са новим идејама и новом енергијом која покреће нацију.

Да политичари у Републици Српској немају намјеру да усвајају манире политичара из успјешних земаља, доказује догађај од прије неколико дана када је најављено активирање „Изворног СДС-а“ који би под страначку капу окупио звијезде странке из времена деведесетих. Људи попут Момчила Крајишника, Божидара Вучуревића и Драгана Калинића разочарани су што модерни СДС не личи на себе из времена кад су они њиме управљали.

Опет, имајући у виду праксу успјешних земаља, може се поставити питање: треба ли странке да остају исте као прије 20 година, без обзира какве промјене донијело вријеме, и са истом кадровском екипом. Да ли људи који су управљали земљом у периоду када није било интернета на овим просторима, могу да дају одговоре на савремене изазове и на насушне потребе за модернизацијом свих аспеката друштвеног живота?

СДС-ови изворњаци ваљда мисле да могу, иако из њихових јавних иступа није се могло ишчитати да имају план за покретање посрнуле привреде кроз реформу управе и законодавства, за приступ фондовима, за креирање пројеката опоравка предузећа. Нису предложили рационалније располагање буџетом, нити формирање неког независног савета за борбу против корупције, а и мало упућенији лаик може схватити да је овом друштву баш тако нешто потребно. Али су зато поручили да ће се борити за јединство. Ваљда, општенародно. Е, за то би стварно ваљало издвојити новац овог народа. За борце за јединство, које је модерни СДС запоставио.

Захтјеван је то посао, борба за јединство. Не захтијева додуше нека менаждерска знања, знања страних језика и сл. али захтева стално понављање да треба да будемо јединствени и да се понашамо као прије 20 година. Да то треба плаћати ваљда сматра и предсједник Додик који је омогућио савјетничку плату изворњаку Драгану Калинићу, а виђен је у друштву Крајишника и других.

Мало подсјећање на историју комплетираће слику једине гротеске. Те 1998. године Додик је, као нови премијер, коментаришући изјаве из једне анкете, изразио задовољство када је један грађанин рекао да нам треба боља економија, за разлику од других који су истицали потребу за јединством. То је био изворни СНСД, оличен у премијеру Додику, који се борио против тог изворног СДС-а оличеног у Калинићу и Крајишнку.

Данас, модерни СНСД, такође оличен у Додику, отворен је за сарадњу са изворним СДС-ом. Вријеме пише романе, изгледа, јер се лако закључује да се модерни СНСД бори против изворног СНСД-а који је имао сасвим други однос према изворном СДС-у. Модерни Додик се бори против изворног себе.

Али можда не би требало инсистирати на непринципијелности актера ове приче. Ипак је то политика. Премијер Вучић је објавио да ће ове године Србија имати позитиван економски раст од 0,5 одсто, да је остварен буџетски приход за 70 милијарди динара већи од планираног.

Дакле, на све политичке игре изворног СДС-а и модерног СНСД-а, грађани би требало да затворе очи под условом да и они објављују извјештаје попут Вичићевог, а они између себе нека праве коалиције какве желе.

Аутор: Бранимир Јелић

Извор: Магазин Истина