Зашто смо тако бијесни кад смо гладни?

Да ли се и ви умете љутито брецнути на некога у вашем окружењу кад сте гладни? Ако је тако, онда сте искусили феномен који је за једнички за велики број људи.

Здравље 22.07.2015 | 08:33

Одговор на питање зашто смо агресивни када смо гладни лежи у процесима који се одвијају у вашем организму када му је потребна храна.

Угљени хидрати, протеини и масти, као и све што једете, варењем се претвара у просте шећере (попут глукозе), амино киселине и слободне масне киселине. Ови нутријенти пролазе кроз наш крвоток и допремају се до органа и ткива који их користе за енергију.

Како време од вашег последњег оброка пролази, количина нутријената који циркулишу крвотоком почиње да опада. Ако ниво глукозе много опадне, ваш мозак ће то протумачити као “ситуацију опасну по живот”.

Наиме, за разлику од већине органа и ткива у нашем телу, мозак зависи искључиво од глукозе.

Вероватно сте већ приметили да се тешко концентришете кад сте гладни или сте рецимо неспретни.

У таквим околностима човек тешко следи друштвено прихваћене норме понашања и лако “плане” на друге.

То се дешава зато што мозак шаље инструкције низу органа у вашем организму да отпуштају хормоне који повећавају ниво глукозе у крвотоку. Четири главна хормона за регулацију глукозе су: хормон раста који лучи хипофиза, глукагон који лучи панкреас и адреналин и кортизол који потичу из надбубрежне жлезде.

Последња два хормона су хормони стреса који се у организам луче при свим стресним ситуацијама, а не само услед глади.

С друге стране, глад може бити повезана с бесом и зато што су ова осећања под контролом истих гена. Производ таквог једног гена је неуропептид Y, природна хемикалија коју мозак лучи кад сте гладни. Она стимулише прождрљивост, јер делује на низ рецептора у мозгу, али и агресивност. Тако особе са високим нивоом неуропептида Y у церебралној течности такође показују висок ниво импулсивне агресивности.

Њима је потребна храна која је богата нутријентима, а нема превише калорија.

Снажан осећај глади обично вас неће држати дуго, зато што се тело “сналази” и проналази друге изворе глукозе. Када почне да разлаже сопствене наслаге масти у потрази за енергијом, неке од њих претварају се у кетоне, производ метаболизма масти. Кетони служе да држе ваше нападе глади под контролом, јер мозак може да их користи као гориво уместо глукозе.

На послетку, треба да знате да неке тешке ситуације треба решавати после, а никако пре јела.

Б 92