СНСД Лопаре против Удрузења Мајевичана

Можда би најбоље било да се овај текст наслови као: „Фрагмент из мозаика који приказује наш морални суноврат".

Република Српска 21.07.2015 | 21:51

Постојала је једном, не тако давно, племенита и корисна замисао да Мајевичани заједничким снагама саграде фабрику која би донијела корист како њима тако и њиховом родном крају.

Мајевичани запослени у Швајцарској окупљени у Удружења Мајевичана у Швајцарској добили су од швајцарске фирме ФИВО рецептуру за производњу изолационих материјала од овчије вуне. Ваља напоменути да само ова фирма успијева да производи компактне блокове од вуне, а директор господин Шерер је пристао да тајну открије Мајевичанима уз услов да фирма коју отворе Мајевичани има колико профитабилни толико и социјални карактер.

Из тог разлога је одлучено да носилац пројекта поред Удружења Мајевичана буде и Удружења параплегичара из Лопара.

Поред тајне како се добијају компактни чврсти блокови изолационог материјала господин Шерер је пристао да да Мајевичанима рецептуру за производњу ђубрива од прљаве вуне.

Данас у Њемачкој осамсто грама овог ђубрива кошта дванаест евра. На крају је господин Шерер обећао и финансијску помоћ у вриједности до двјесто хиљада франака.

Двадесет Мајевичана се обавезало да учествује у пројекту са сумама од пет до двадесет хиљада франака, а било је неколико њих који су били спремни да уложе и више. Било је и оних који су пројетку хтјели да приђу улажући симболичне суме. Жеља да се помогне родном крају је постојала и многи су хтјели да учествују према сопственим могућностима.

Пројекат је био већ завршен и све је било спремно за акцију, па је отворен рачун у Павловић банци у Лопарама на који је требало да буде уплаћен новац. Истина само двојица већих улагача су уплатили новац и то: Стојан Стевановић и Јовица Миљић, први двадесет хиљада франака, а други петанест. Остали улагачи нису журили јер је постојала потреба за готовим новцем пошто је машине за ову фабрику је требало куповати половне у Италији, па није било паметно новац уплаћивати у локалну банку и одатле га подизати за плаћање машина у готовини у Италији.

Постојао је још један разлог што Мајевичани нису журили са уплаћивањем новца, ваљда много важнији од првог. Паралелно са онима који су припремали пројекат за градњу фабрике су радили и они који били против тога. Док је група окупљења у Удружења Мајевичана у Швајцарској вриједно радила да у Лопаре донесе пројекат од кога би имали користи како радници који би се запослили тако и пољопривредници који би коначно могли да престану да бацају вуну јер би по килограму добијали двије КМ, што није много, али је него оно што сад добијају односно не добијају за вуну.

Они који су били против овог пројекта, из само њима знаних разлога, су темељно затровали атмосферу ширећи лажи о томе како неко хоће да опљачка наше људе.

Може се претпоставити да је постојала више врста људи који су ширили овакве гласине.

а. Политички мотивисани појединци и групе који су сваки напредак у Лопарама доживљавали као учвршћивање на власти актуелног начелника.

б. Људи који су природно дефатисти па сваку замисао дочекају са: „Нема од тога ништа". На жалост такви су данас међу Мајевичанима у већини, а није тешко закључити зашто су таквим постали.

ц. Људи који не желе да се стање у Лопарама поправи јер висину свог успијеха мјере дубином туђега пада.

д. Људи који су против свега што њима не доноси корист и то тренутну.

е. Они који су разочарани због вишегодишњег пропадања привреде и лошом приватизацијом због које су уништене фабрике које су раније постојале, па у сваком покушају да се нешто ново уради виде превару.

ф. Они који општину Лопаре сматрају непотребном па сматрају да је треба угасити и припојити некој већој и богатијој општини.

Можда постоји још врста, није више ни важно, важно је да се зна да су били јачи од оних који су жељели да донесу напредак свом родном крају.

Кампања коју су водили је била бјесомучна, па иако није била јавна, донијела је резултате и од три хиљаде Мајевичана у Швајцарској и око двије хиљаде у осталим западним земљама, акцији се одазвало смијешно мало људи.

Поред овога, поражавајуће по Удружење је било то што су добили обећања од предсједника Републике Српске господина Милорада Додика што је пола сата касније прокоментарисао Војин Мијатовић ријечима:

„Предсједник вам то обећао? Немојте да се надате зна он и слагат'".

Војин Мијатовић је човјек код кога је представнике Удружења и општине Лопаре послао предсједник Милорад Додик да заврше оно што им је он обећао, а било је то:

Грант од 300 00 КМ, кредит из развојног фонда и још пар ставки, а све би са оним што су били спремни да уложе Мајевичани било више него довољно да се пројекат заврши и чак прошири на производњу покривача и јастука од овчије вуне.

Предсједник је обећао, а човјек који је требало да буде мост између њега и Мајевичана је јасно и гласно рекао да не треба да се надају, на крају се испоставило да је ипак он у праву. Грант је било немогуће добити, као и кредит из развојног фонда.

Да ли је предсједник стварно лагао или промјенио одлуку због сталних апела из Лопара да ако пројекат успије СНСД никад неће доћи на власт у Лопарама нико не зна, али правно на сумњу остаје, а један прошлогодишњи догађај је потврђује.

Ово, као одавно присутне гласине да су Мајевичани који су се удружили да помогну родни крај лопови који желе да покраду своје земљаке дјеловало је па су се повукли они који су у почетку били ватрени заговорници улагања. Они који су остали су били свјесни да морају погледати истини у очи и одустати од пројекта јер немају могућности да га доврше.

На рачуну Удружења у Паволвића банци у Лопарама је већ било уплаћено 66,181.70 КМ. На састанку Удружења Мајевичана у Швајцарској је одлучено да се обавијесте сви чланови да се од пројекта одустаје и да се обавијесте сви они који желе да повуку свој новац да то и учине у року од шест мјесеци, а новац који не буде подигнут у том року да буде употријебљен у хуманитарне сврхе.

Ваља напоменути да су Удружење Мајевичана у Швајцарској и Хуманитарно удружење жена Мајевица за пет година донијели помоћи у вриједности неколико стотина хиљада марака.

Занимљиво је да је у народу немогуће чути похвалну ријеч о овоме, односно немогуће је чути да иако прича о томе, па чак и они који су имали директне користи од ових акција.

Након пет година многи су стекли утисак да је чињење добрих дијела гријех јер за све што су учинили добили су само увреде и оптужбе да су лопови.

Након шест мјесеци чекања да новац подигну они који то желе да учине и ко се узме у обзир да су Стевановић и Миљић подигли свој новац, по 20,000 односно 15,000 швајцарских франака, лако је израчунати колико је новца остало. Како је раније одлучено новац је употријебљен у хуманитарне сврхе и то у обнављање основне школе у Липовицама.

Прије тога је Удружење сакупљајући у оквиру удружења добровољне прилоге обновило школу у Јабланици, учествовало у градњи школе у Тобуту, организовало више Божићних и Васкршњих хуманитарних акција. Донирало је намјештај и компјутере за школе у Лопарама.

На крају, прошле године је послије мајских поплава донирало робе у вриједности већој од 150 00 швајцарских франака и као круна свега, донирало је грађевински материјал за градњу двију кућа породицама које су страдале у клизиштима.

Као награду за све урађено, добили смо увреде и оптужбе, а неки од нас су били позивани на информативне разговоре у полицију.

Занимљиво је да је на сајту локалног СНСД-а, прије него што је ико од нас отишао на разговор у полицију било објављено да полиција и СИПА приводе челнике општине и људе из Удружења Мајевичана. Одговорено им је јавно на следећи начин:

„Не би требало обраћати пажњу на тлапње које се појављују на сајту лопарског СНСД-а, да није чињенице да су лагали у тексту који су објавили и потврђене сумње да они стоје иза анонимне пријаве полицији.

Лагали су јер полиција никог није приводила, нити су СИПА и тужилаштво БиХ укључени у истрагу. Сви они који су позвани на разговор у полицију, позвани су у својству свједока, иако је из контекста постављених питања лако закључити да је цијела харанга усмјерена искључиво против начелника општине Лопаре.

Јасно је као дан да су безимене сподобе покренуле политичку харангу, са циљем да дијаспору, односно Удружење Мајевичана у Швајцарској отјерају што даље од родног краја. Данас је то потврђено у просторијама СНСД-а у Лопарама, гдје је речено да све акције које су до сада изведене 90% становника Лопара и Мајевице доживљава као политичку камапању СДС-а, те сматрају да је дијаспора изманипулисана. Али, за дивно чудо људи са којима је вођен разговор кажу да ништа боље не би било ни да је њихова странка на власти.

На питање, постоји ли у Лопарама, неко; институција или група људи којима би дијаспора могла да вјерују, кажу да такви не постоје. Шта ми треба да из овог закључимо?

Познато је да је Удружење Мајевичана аполитично и да би сарађивало са сваком влашћу у Лопарама, ако би ова радила на добробити нашег завичаја.

Да ли ће општина, ма ко сутра да буде на власти, моћи да рачуна на дијаспору?

Виновницима ове ружне политичке подметачине очигледно дијаспора није важна и између редова признају да су од самог почетка били против свега што би дијаспора могла да уради.

Колико човјек мора да буде болестан да би ради могуће мале политичке користи сјекао грану на којој сједи? Да није дијаспоре, односно новца који сваке године стигну из дијаспоре у Лопаре, живот би у Лопарама одавно замро.

Објавивши вијест на свом сајту лопарски СНСД је потписао признање да је у њиховој кухињи скувана ова ружна политикантска харанга и зато не треба да се питају зашто ни један медиј до сада није ништа објавио."

Надамо се да ће добронамјерни људи разумјети прочитани текст и ако постоји нешто што им није јасно обратити се неком из Удружења Мајевичана у Швајцарској. Злонамјерни су већ измислили легенду о 150 000 франака које су биле намјењене за Фимоов, а које смо украли заједно са начелником општине Лопаре.

Није ово први пут да се лансирају овакве гласине, али мислимо да је вријеме да се и ми огласимо и кажемо јасно и гласно да нисмо лопови и да смо донијели и доносимо свом родном крају више него што креатори гласина могу да поднесу јер све добро што учинимо доживљавају као своју штету, барем су то тако рекли у лопарском СНСД-у, а то се сигурно односи и на остале лопарске политиканте.

Наравно ми не тврдимо да иза последње гласине стоји СНСД, као ни да су стојали иза претходних гласина, осим оне подметачине са истрагом гдје су се неопрезно сами потписали, али знамо да нам напретка нема док не престанемо, барем већина, да размишљамо као политичари или полтиканти, а почнемо да размишљамо као људи.

Удружење Мајевичана у Швајцарској ће наставати да постоји и остаће аполитично и сарађиваће са свим нормалним и добронамјерним људима.

Постоји извјештај из Павловића банке на коме се јасно види колико новаца је уплаћено, колико су улагачи сами повукли, а колико је Удружење утрошило за реновирање школе у Липовицама. Сви који желе да виде извјештај могу да га добију на увид наравно морају то лично од нас да затраже јер нећемо то објављивати на интернету. Уосталом тај извјештај је полиција, по судском налогу добила на увид, па се није десило оно што најављују творци легенде о украденом новцу.

Кратковидост, саможивост, злурадост и похлепа довели су до тога да све мање Мајевичана из дијаспоре долази у Лопаре. Да је среће да су се у последње двије деценије политиком бавили разумни људи, били они на позицији или опозицији, данас би Лопаре изгледале много другачије. Ако се политикантско лудило, које је на жалост дио система, настави, може лако доћи до тога да нико више не долази.

Ипак, поред свих невоља десило се и нешто лијепо. Чланови Удружења Мајевичана у Швајцарској: Стојан Стевановић. Јовица Миљић и Радислав Ђокић су покренули приватне послове у Лопарама, до чега вјероватно не би дошло без постојања удружења и жеље да се помогне завичају. Надамо се да су они само прве ласте и да ће се појавити још зантересованих појединаца да граде и улажу у родни крај, па макар их сви они који су ширили лажи о нама доживљавали као сопствену штету.

Удружење Мајевичана у Швајцарској