Представљамо рођеног Бијељинца, Стефана Пота, којег је Сале позвао у А тим!

Кошаркашки члан универзитетске селекције, Стефан Пот, на позив селектора Александра Ђорђевића, због повреде имењака Јовића нашао се на припремама са репрезентацијом Србије уочи Европског првенства.

Пот је рођен у Бијељини 15. јула 1994. године. Мало је познато да је тренирао карате, а са 10 година одлучио да се бави кошарком, и почео је да тренира за кошаркашки клуб Синалко Старс.

Каријеру је почео у Спартаку, а као позајмљени играч Црвене звезде је 2011. године одиграо завршницу јуниорске Евролиге, где се нашло осам најбољих тимова из Европе.

Високи 195 центиметара, Пот каријеру је покушао да изгради и у Америци, али како каже, нема лепе успомене из тог периода.

"Уф, искрено немам лепе успомене. Отишао сам у Америку више због притиска људи око мене, а не из сопствене жеље. Био сам тамо свега месец дана, вратио се у Војводину, али нисам играо, тако да сам малтене изгубио читаву сезону. Драго ми је да сам успео да се вратим у форму после свега и забележим добре наступе за репрезентацију", рекао је 21-годишњи Пот 2013. године за сајт МВП.

У румунски Асесофт је отишао из Војводине, са којом је сјајно одиграо последњу сезону у Кошаркашкој лиги Србије, те је за Новосађане просечно бележио 15,1 поен и по 5,9 асистенција и скокова.

На одлуку да обуче дрес Асесофта, селектор Александар Ђорђевић му је још тада скренуо пажњу, рекавши да у том клубу не може да напредује.

Младом плејмејкеру је изјава селектора мало засметала, али се на крају ипак сложио, истакавши да то и није најбољи пут, али да ће успети било где ако буде довољно добар.

Са репрезентацијом Србије до 19 година освојио је сребрну медаљу на Светском првенству у Прагу, а у финалу његов тим је поражен од Америке.

Репрезентативни почетак

Своју репрезентативну каријеру је започео је 2005. године када је у кампу у Пожаревцу проглашен за МВП-ја. Након тога је са кадетима на четири престижна турнира у Швајцарској, Турској, Грчкој и Русији освојио златне медаље, а кадетски период у репрезентацији је ипак окончао бронзаном медаљом на турниру 2010. у Бару поразом у Бару од Турске. Године 2013. тренирао је са Партизаном, али није потписао уговор са клубом из Хумске.
Осим кошарке, његова велика љубав је и музика. Завршио је нижу музичку школу у Суботици, одсек кларинет. У музичкој школи је изабран за ђака генерације и био лауреат Србије у том узрасту, уз помоћ професора кларинета Лазара Кондића.