Какав је живот на Земљи након свемира

“Осећала сам као да ме неки зли џин притиска и гура према земљи, било је врло чудно”.Тако је повратак на Земљу и ходање описала Саманта Кристофорети која је недавно поставила рекорд као жена која је провела најдуже времена у свемиру.

Свијет 17.07.2015 | 07:55

На Међународној свемирској станици (ИСС) провела је 200 дана, током којих је уживала у 15 залазака сунца свака 24 сата, а с људима на Земљи комуницирала је путем Твитера на којем је објављивала фотографије и Јутјуба на којем је објављивала видео снимке. Посебно је популаран онај у којем је показала како се 'туширати' у свемиру.

Током скоро седам месеци које је провела на ИСС-у с још двоје астронаута, учествовала је у бројним научним експериментима и одржавању станице, што захтева савршену координацију техничких и друштвених вештина.

Као најзахтевнији део мисије истакла је преузимање контроле над станицом током свемирске шетње двојице астронаута – одговорност је била велика јер је само једна њена грешка могла да има фаталне последице.

Једна од најтежих ствари приликом повратка на Земљу било је привикавање на ходање, а у разговору за “Бизнис Инсајдер” рекла је да јој је у потпуности нестала координација и баланс, односно 'сви они мали мишићи за које чак ни не знамо да постоје', али нам помажу да усправно седимо и ходамо.

Редовни поступак након оваквих свемирских мисија укључује интензиван програм опоравка у свемирском центру у Хјустону од 'хаоса' који је на њено тело оставио вишемесечни боравак у свемиру попут слабости у мишићима и костима, вртоглавице, промена притиска, а неки астронаути чак имају проблема и с говором.

Осим физичког (и психичког) опоравка, њени приоритети након повратка на Земљу су 'куповина маслиновог уља' које обожава и 'фокусирање на везе' – иако није удата и нема децу, жели да надокнади време с породицом и пријатељима које је изгубила током протеклих годину дана, јер је пре времена проведеног у свемиру морала да проведе одређено време у карантину и у припреми за мисију.

Иначе, Кристофорети се након завршетка факултета пријавила у војску и била пилот војних авиона, а астронаут је постала 2009. године када је победила на такмичењу Европске свемирске агенције на које се пријавило око седам хиљада људи. Од тада вежба и припрема се за свемирске мисије.

“Немогуће је описати како је то бити тако далеко од куће и посматрати нашу плаву планету из хладне таме свемирске станице”, један је од коментара у вези са њеним боравком у свемиру, а цело искуство описала је као ‘чаробно'.