Ко до сада није увео евро, неће га ни уводити

У земљама које га још нису увеле – евро је све мање популаран, оцјењују економски стручњаци.

Свијет 15.07.2015 | 14:59

Некада је еврозона била ексклузивни клуб у који су жељеле да уђу све европске земље. Међутим, након грчке кризе и ригидног понашања европских сила, заједничка валута све мање је привлачна земљама које не користе евро.

Од Пољске до Чешке и Мађарске на прихватње евра сада се гледа као на потез препун ризика и трошкова, укључујући и значајну предају суверенитета – наводи „Њујорк тајмс“.

Јединствена валута „веже“ државе чланице економски и политички, али сада смањује ентузијазам за ЕУ те доводи до преиспитивања европских интеграција.

Пољска још није увела евро, а Велика Британија и Данска давно су одлучиле да неће улазити у еврозону.

„Никада нисам рекла да ћемо увести евро“, недавно је рекла Ева Копач, пољски премијер.

Она, неодређено, наводи да ће Пољска увести евро „када то буде користило Пољацима и Пољској“.

„Евро – да, али нема журбе“, поручује Алеш Михал, главни економски савјетник чешког министра финансија.

Мађарски премијер Виктор Орбан дуго се противио преласку на евро, а то се питање изгубило из јавног дискурса у посљедње вријеме, чак и прије грчке кризе.

„Нисмо поставили рок. То отвара Мађарској пуно предности. Систем без евра омогућава нам контролу пореског система и фискалне политике“, наводи Золтан Ковач, главни портпарол премијера Орбана.

Све те земље брину се да би их прихватање евра довело у позицију у каквој се нашла Грчка због фискалне неодговорности.

„Сада бисмо, ваљда, и ми требали дати новац за Грчку. Значи, сиромашнији би требао дати богатијем. Не видим логику у томе“ – каже Бојко Борисов, бугарски премијер.

Чак и када би Бугарска и остале земље жељеле да уђу у еврозону и прихвате заједничку валуту, остале чланице еврозоне, поучене грчким искуством, све теже ће их прихватати.

Румунија је одредила 2019. као годину увођења евра. Међитим, Мугур Исареску, гувернер Националне банке, сада тврди да ће тај процес трајати још десет година.

„Румунски БДП износи 52 одсто просјека ЕУ. Морамо достићи 70 одсто да би размишљали о увођењу евра“, каже Циприан Даскалу, главни маркоекономиста „ИНГ банке“ у Румунији.

Тешким мјерама штедње које су наметнуте Грчкој, а којима се многи противе, уздрмана је и сама Еу.

Улазак у еврозону и заједничка валута више нису ни приближно привлачни као што је то било некада – закључује „Њујорк тамс“. 

Извор: Цапитал.ба