Човјечија рука примитивнија од шимпанзине?

Стиснуте песнице за одбрану, покретан, ротирајући палац који омогућује обављање најразноврснијих радњи - рука је омогућила човеку велику еволуциону предност, али да ли је то заиста тако?

Занимљивости 15.07.2015 | 07:20

Наиме, тим америчких и шпанских научника тврди да је човечија рука примитивнија од руке нашег најближег живог ''рођака'' - шимпанзе.

Људска рука је заправо сличнија руци последњег заједничког претка ког су шимпанза и човек делили пре више милиона година.

У својој студији, објављеној у часопису Натуре Цоммуницатионс, истраживачи напомињу да је структура руке модерног човека више примитивна него што је резултат еволуције у контексту израде каменог оруђа.

Рука шимпанзи и орангутана се највише променила од одвајања ове две врсте у нову грану породичног стабла хоминида. Њихови прсти су постали дужи у односу на палац што им је омогућило лакше кретање по дрвећу.

У поређењу са њиховом, човечија рука има дужи палац у односу на остале прсте, што омогућава људима да лакше хватају предмете.

Постоји широко распрострањено мишљење међу палеонтолозима да је последњи заједнички предак (ЛЦА) људи и мајмуна, чији је идентитет до данас остао нејасан, био прототип шимпанзе са рукама шимпанзе.

Тим предвођен Серхијом Алмесихом са Универзитета Џорџ Вашингтон довео је ту теорију у питање.

Истраживачи су анализирали пропорције руку људи као и руку живих и фосилизованих мајмуна како би добили што бољу слику еволуције и открили да се људска рука веома мало променила од ЛЦА.

"Закључак који се неизбежно намеће је да када су хоминини (племе потпородице Хомининае које обухвата само врсте човек (Хомо), шимпанза (Пан) и њихове изумрле претке) почели да систематично израђују камено оруђе, највероватније пре 3,3 милиона година, њихове руке су биле, имајући опште пропорције, готово идентичне нашим данас", казао је Алмесиха за АФП.

"А ако је људска рука прилично примитивна, то значи да су 'релеванте' промене које су потстакле појаву широко распрострањене културе употребе каменог оруђа највероватније последица неуролошког, а не мануелног рада, тј. да је наш мозак био тај који је омогућио прилагођавање", објаснио је он.

Блиц