Предсједнички страх и манипулације

„Ало, ало, то је погрешна формулација, шверцом дувана није оштећен буџет БиХ већ Република Српска, исправите то до трећег Дневника....“ ово упадање предсједника у најаву новинара Александра Црквењаша и трагикомичан захтјев да се исправи кошуљица Дневника 3, можда је једини утисак вриједан пажње након последњег у низу предсједникових обраћања нацији.

Милорад Додик је на дјелу показао ко је стварни главни и одговорни уредник РТРС-а, и како је бивши јавни сервис претворен у партијско гласило које контаминира простор.

Хаос, кризе и анархија је природно окружење у коме се предсједник најбоље сналази, па је послије тероризма у Зворнику напад на Александра Вучића добро дошао да се понови прича о спољним и унутрашњим непријатељима, издајницима и плаћеницима.

Осим по ко зна који пут поновљених тешких оптужби, напада и увреда на рачун политичких противника које ничим нису аргументоване, гледоци нису могли чути ништа ново. Иако у протеклих шест мјесеци није пренесена ниједна надлежност нити усвојена нека одлука на штету Републике Српске, за разлику од периода од 2002. до 2006. када је Српска осакаћена док су СНСД и СДА предвођене Шефиком Џаферовићем и Николом Шпирићем чиниле власт у заједничким органима, упорно се настављају флоскуле о издајницима, плаћеницима, странцима...

Сто пута поновљена лаж претвара се у истину код лаковјерних и неупућених, па се упорним понављањем матрице покушавају додатно залудити сиромашани и обесправљени како не би размишљали о стварним животним проблемима и узроцима тешке ситуације у којој се налазе.

Миле је узоран ученик великог учитеља Мила који 25 година апсолутистички влада Црном Гором непрекидно цијепајући опозиционе странке, купујући и уцјењујући политичке противнике. Пројекат изворних утемељивача доживио је фијаско, јер је Лука Петровић морао у Бањалуку да шаље и млађане раднике ХЕТ-а и „утемељиваче“ који су 1990. имали 5 година како Бански двори не би изгледали празни.

СНСД је као прљави сунђер упио најкорумпираније „утемељиваче“ због чијег је криминала 1998. Додик и дошао на власт, и тако помогао опозицији да додатно прочисти своје редове. Хвалећи Младена Иванића, који је до јуче био највећи издајник српства, Бакиров послушник и бошњачки члан Предсједништва, покушава се бацити јабука раздора у опозицију и направати некакав пакт са ПДП-ом како би се климаве ноге бар мало стабилизовале стабилизовале.

Сулуди план је немогуће спровести, али дављеник се хвата за сламку и макијавелистички треба све покушати. Вјерујем да би се направио пакт и са црним ђаволом, мрским Енглезима и ИСИЛ-ом, ако би то помогло да се опстане на власти, сачувају позиције и спријече истраге.

Упорно понављање да Суд и Тужилаштво БиХ могу и да опстану ако неће вршити истраге афера у ентитетима јасно говоре шта је прави разлог поновног потезања приче о референдуму. Ентитетско правосуђе и полиција су под строгом контролом, и јасна је порука да нико не смије да нарушава амбијент у коме су носиоци криминала и корупције недодирљиви.

Предсједник је по први пут, бар га ја нисам раније чуо, признао да има страха и да се плаши, а може се предпоставити шта је узрок немира. Ипак никакав страх и бојазан не може бити оправдање за бахато и арогантно понашање које не приличи предсједнику Републике.
Догађаји у Земљи чуда смјењују се као на траци, и ако ускоро дође до смјене Горана Зубца а министар безбједности Драган Мектић покрене друго очекиване процесе, референдум би могао бити сувишан и пасти у заборав.

Аутор: Небојша Вукановић