Европа гаси старе термоелектране

Стандарди ЕУ прописују затварање више енергетских објеката у БиХерцеговини. БиХ ће до 2030. године морати да затвори ТЕ Гацко, Угљевик и Какањ.

Република Српска 13.07.2015 | 10:06

У земљама балканског региона, због застарелости и незадовољавања стандарда ЕУ, требало би да се обнови или затвори 13 термоелектрана, показало је истраживање Фондације Мрежа за промене југоисточне Европе. Исто истраживање показује, да би у БиХ већ у периоду од 2020. до 2025. године морала да буду затворена четири блока ТЕ Тузла, а до 2030. године и термоелектране Гацко, Угљевик и Какањ.

Енергија је тема с којом се свака земља на путу евроинтеграција суочава, а државе региона би требало да до 2050. смање емисију штетних гасова 80 одсто, поручили су из ЕУ. Стручњаци сугеришу земљама регије да раде на повећању енергетске ефикасности стамбених зграда, ефикаснијем искоришћавању ветра и сунца, али и смањењу употребе угља.

Игор Калаба, из Центра за животну средину, за "Новости" каже да су термоелектране, када је у питању утицај на животну средину и здравље људи, један од најпрљавијих енергетских извора.

- Загађују ваздух, питку воду, земљу, а осим тога и генератор су климатских промена. Са економске стране, термоелектране су неисплативе, јер је добит знатно мања од трошкова здравственог система, те трошкова фирме услед бројних боловања и изостанака с посла људи на чије здравље утиче, истиче Калаба наводећи податак да су здравствени трошкови ЕУ због болести изазваних загађењем ваздуха достигли 54 милијарде евра.
Он наводи да су ТЕ застарели приступ планирања енергетског система, те да се у ЕУ све више преферира такозвана "чиста енергија", односно капацитети који користе енергију Сунца и ветра.

СТАНАРИ ЗАДОВОЉАВАЈУ СТАНДАРДЕ

Када су у питању ТЕ у БиХ, професор Кнежевић сматра да има смисла само редуковати емисију сумпор-диоксида из ТЕ Угљевик (јер та ТЕ има највишу емисију у БиХ) и то о трошку оба ентитета (заједничко покриће инвестиционих и експлоатационих трошкова). - Остале три ТЕ не треба оптерећивати додатним трошковима. Што се тиче ТЕ Станари која ће бити пуштена у погон идуће године, она задовољава садашње околинске прописе ЕУ - каже Кнежевић.

- БиХ треба обратити пажњу на директиве ЕУ, јер ће иначе плаћати драстичне казне. Осим тога, ЕУ више неће увозити "прљаву енергију", каже Калаба и упозорава да и поред тога, цела регија Балкана и даље планира да прави нове ТЕ, иако би изградњом планираних електрана дошло до суфицита у произовдњи енергије у региону од 25 одсто.

Професор Александар Кнежевић, који је експерт за одрживи развој и који се такође бави проблемом ТЕ, за "Новости" каже да су термоелектране на угаљ на линији одрживог развоја држава југоисточне Европе.

- Нова генерација термоелектрана има више од 20 пута ниже емисије загађујућих материја од ТЕ које данас имамо у погону. Што се тиче постојећих ТЕ, предлаже нам се систем за кога се у народу каже "нова закрпа за стару врећу", односно да уградимо нову опрему за одсумпоравање димних гасова на постројењима старим преко 30 година. Ове ТЕ и данас раде на граници рентабилности. Додавањем нове опреме која се не може амортизовати смањује се економичност и тих ТЕ - каже професор Кнежевић.

Осим тога, он упозорава да се енергијска, климатска и еколошка политика ЕУ, састоји у протеривању кинеске опреме из Европе, а продаји европске опреме за чишћење димних гасова термоелектрана и посебно опреме за производњу електричне енергије из обновљивих извора енергије. Сви прописи су прилагођени том циљу, мада се не може рећи да ту нема и еколошких ефеката - напомиње Кнежевић.

(Вечерње новости)