Најстарији доказ српске државности недоступан

Најстарије обиљежје државности – печат кнеза Стројимира из 9. вијека – Влада Србије је купила на лицитацији 2006. године у Минхену и дала за њега 20.000 евра!

Србија 07.07.2015 | 21:15

А како се сазнаје, ова драгоцјеност чами у подруму депоа Историјског музеја и умјесто да буде истакнута као понос Србије, сакривена је од очију јавности!

Печат кнеза Стројимира материјални доказ српске државности који датира још из 9. вијека. Начињен је од злата, тежак је 15.64 грама, а висок 1.9 центиметара, купастог је облика и с алком на врху. Има кружно натписно поље с двоструким крстом, Стројимирово име, те на грчком језику исписан молба за Божјом помоћи.

Стројимир је средњи син кнеза Властимира (836-863), али се не зна тачно да ли је и ком периоду владао Србијом. Претпоставља се да је Властимира наслиједио Мутимир, а да су млађа браћа Стројимир и Гојник управљали дијеловима кнежевине. Када се говори о тадашњој Србији (у изворима се помиње као Крштена Србија) треба напоменути да је њена западна граница са Бугарском била код данашњег Пријепоља и Сјенице, а да се већина територије простирала преко Републике Српске, до Врбаса.

Најстарија сведочанства која је до 2006. године Србија имала о својој државности била су документа остала од владара из лозе Немањића, која датирају из 12. века.

Министарство културе Србије је 11. јула 2006. године на челу са министром Драганом Којадиновићем купило је печат кнеза Стројимира за скоро 20.000 евра на аукцији у Минхену. Ова драгоцјеност налазила се у приватном власништву једне породице, а за његово постојање до тада готово нико није ни знао.

Да се овај печат од 2006. године чува у депоу Историјског музеја Србије и да “Чами у тами, опет”, потврдио је сам Којадиновић на свом Фејсбук профилу.

– Истине ради, најзаслужнији за куповину доказа српске државности су руски колекционари који су обавестили наше колекционаре да им препуштају надметање за овај артефакт, и наши колекционари који су предност у куповини уступили држави, тј. Министарству културе, о чему ме је обавестио тадашњи директор Историјског музеја Србије Андреј Вујановић. Моје је после било да брзо делам и организујем све што треба, а на лицитацији је конкретно био вицеконзул у Минхену Никола Марковић који је лицитирао (и побиједио) за Србију – написао је он.

(Фронтал.рс)