Помен страдалим Србима у Подрињу

На братуначком Градском гробљу данас је служен парастос за око 3.500 српских цивила и војника из средњег Подриња које су припадници муслиманских снага убили у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.

Република Српска 04.07.2015 | 13:45

Служен је парастос и прислужене су свијеће и за покој душе 69 убијених и 22 заробљена Србина у Залазју, Сасама, Биљачи и Загонима на Петровдан 1992. године.

Након парастоса, вијенце код централног спомен-крста положили су предсједник Републике Српске Милорад Додик, а у име Владе Србије министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин, те делегација Народне скупштине Српске, министар индустрије, енергетике и рударства Српске Петар Ђокић и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић.

Почаст страдалим Србима одали су и руски амбасадор у БиХ Петар Иванцов, изасланик предсједавајућег Предсједништва БиХ, српски посланици из Парламентарне скупштине БиХ, делегација Борачке организације Републике Српске са Миломиром Савчићем на челу, као и делегација СДС-а, коју је предводио предсједник странке Младен Босић.

Парастосу је присуствовала и делегација Трећег пјешадијског Република Српска пука, Српске радикалне странке из Србије на челу са Зораном Красићем, начелници и представници многих општина у Српској, представници породица страдалих, те бројних борачких удружења проистеклих од одбрамбено-отаџбинског рата, организација породица заробљених и несталих лица, логораша, као и представници ОХР-а и ОЕБС-а.

Након парастоса, којем је присуствовало више хиљада грађања, и полагања вијенаца, програм обиљежавања 23 године од страдања Срба из средњег Подриња, биће настављен обраћањем званичника на градском тргу и духовним програмом.

Централни комеморативни скуп у Братунцу одржава се поводом 23 године од великог српског страдања у околини Сребренице и Братунца на Петровдан 1992. године и у знак сјећања на све Србе средњег Подриња које су убили припадници Армије РБиХ током одбрамбено-отаџбинског рата.

На подручју Сребренице, Зворника, Скелана, Милића, Братунца, Власенице и Осмака, током Одбрамбено-отаџбинског рата, страдало је најмање 2.370 особа српске националности, док је на ширем подручју средњег Подриња и Бирча страдало око 3.500 Срба.

Без једног или оба родитеља остало је око 800 дијеце, а око 5.400 породица без покретне и непокретне имовине.

Напади су углавном извођени на значајне православне празнике, Божић, Српску нову годину, Ðурђевдан, Видовдан, Петровдан, Никољдан.

Од маја до децембра 1992. године у нападима муслиманских снага уништено је и разорено на десетине српских села и на најбруталнији начин убијено стотине српских цивила у Сребреници, Братунцу и Скеланима.

У том периоду је на подручју Сребренице нападнуто 21 село у којима је убијено више од 400 српских цивила, а у нападу на 22 српска села општине Братунац убијено је најмање 560 српских цивила.

На Петровдан 1992. године муслиманске снаге су, под командом Насера Орића упале у више српских села пљачкајући их и палећи, а у селима Залазје, Биљача, Сасе и Загони убили су и измасакрирали 69 српских цивила.

За убиства Срба средњег Подриња, претежно цивила, међу којима је било највише жена, дјеце и стараца, још нико није процесуиран, осим команданта муслиманских снага у Сребреници Насера Орића који је у Хашком трибуналу био осуђен на само двије године затвора, а затим ослобођен.

(БН ТВ)