Анализа: Ђалмиња, Валерон и Примера које више нема!

Уз сав спектакл који сервирају Барса, Реал, Дијего Симеоне, повремено и Валенсија, носталгично се сетити дана када се могло десити да се неки незвани гост „ламбретом“ и у бермудама ушуња у ексклузивни џентлменски клуб у којем су сви у фраковима. Да Депортиво Ла Коруња освоји титулу испред два клуба која су се тог пролећа у Паризу борила за европску круну.

Фудбал 30.06.2015 | 23:20

Да је то последње питање на неком квизу, рецимо за оних три милиона динара – јесте ли приметили како на српским телевизијама има све мање квизова? Не тражи се знање, као да нам и тиме поручују медији, довољни су бизарни надимци, пластични екстремитети, спремност да се живи у ријалитију и да се живи ријалити – млађи кандидати би падали као снопље.

И сам бих, признајем, макар у првих неколико момената, имао потешкоће да се сетим, иако сам ту сезону запамтио за цео живот, да Хуан Карлос Валерон, најбољи шпански играч за којег никада нико није рекао да је најбољи шпански играч, и који се ових дана, надомак пете деценије живота, вратио у Примеру са рођеним Лас Палмасом, није учествовао у освајању једине титуле Депортива...

Не, „Мршавко“ који је умео да рола лопту спорије и боље од свих мајстора и пријатеља фудбала, чијој је луцидности уз раме могао да стане само Зинедин Зидан, а од Шпанаца баш нико, он ће тек лета 2000, коју седмицу након што је Супердепор вратио оно што му је Мирослав Ђукић, промашеним пеналом у последњим тренуцима трагично отео шест сезона раније, доћи у клуб који ће се касније препознавати по њему.

Да је то последње питање на неком квизу, док се наш јунак зноји у столици, публика на телевизији ужива у кратком клипу другог генијалца. Не можемо га назвати већим од Валерона, јер величина, свиђало се то нама или не, неопходно има везе с трајањем, а Ђалмиња, неукротиви ексцентрик који је умео да залуди планету („Јесте ли видели шта је синоћ урадио?“, титрало би питање у спортским прегледима) и да је безочно фрустрира („Изгубили смо, а?“, упитао би један навијач Ла Коруње другог. „Изгубили, Ђалми се није играло“, слегнуо би раменима овај, занавек помирен са судбином), трајао је свега сезону-две.