Посљедњи минут јуна трајаће 61 секунду

Посљедњи минут 30. јуна ове године трајаће 61 секунду, што је феномен који се објашњава неравномјерном ротацијом Земље.

Босна и Херцеговина 28.06.2015 | 19:45

Процедура којом се додаје једна секунда како би се ускладила двије временске скале, природна и атомска, наилазе на све веће критике и може се очекивати да ће се од ње у скоријој будућности одустати.

У свим земљама свијета, у ноћи између 30. јуна и 1. јула, у "Универзалном координисаном времену" (УТЦ), минут између 23:59 и 00:00 часова трајаће секунду више него обично.

Иако "обични смртници" неће ни примијетити тај "вишак секунде", велики системи сателитске навигације као и системи синхронизовања великих компјутерских мрежа мораће строго да воде рачуна о овој промјени, објаснио је за АФП Данијел Гамбис, директор Службе за ротацију Земље.

Додатом секундом, усклађујемо двије временске скале, Универзално вријеме (УТ), засновано на ротацији Земље и њеном положају у односу на свемирска тијела и Међународно атомско вријеме (ТАИ), установљено 1971.

Када је 1972. међународном конвенцијом установљено Универзално координисано вријеме, договорено је да разлика између двије временске скале не може бити већа од 0,9 секунди.

Од те 1972. године, додато је 26 секунди (укључујући ону од 30. јуна). Посљедњи пут је једна секунда додата у јуну 2012, а пре тога у јуну 2008.

"Земља врлуда док се окреће око своје осе док су атомски часовници смртно дисциплиновани", навео је Гамбис.

Дугорочно, због утицаја гравитација Месеца и Сунца, који утичу на плиме и осеке, плава планета има тенденцију да успори своје кретање. Такође је осјетљива на атмосферска кретања, на промјене леденог покривача, земљотресе, па тако један дан не траје тачно 24 часа.

Планети Земљи треба нешто мало више од 86.400 секунди за револуцију од 360 степени, или да обрне један круг око своје осе.

Атомски часовници су, пак, исузетно прецизни тако да би до раскорака од једне секунде код њих могло да дође тек сваких 300 милиона година.

Тренутно, више од 400 атомских часовника у свијету омогућавају Међународном бироу за тегове и мјере у француском граду Севру да израчунају Универзално координисано вријеме.

Поједине земље, попут Француске и САД, противе се додавању ове једне секунде, сматрајући да то непотребно компликује ствари, док се друге, као што је Велика Британије, залажу за њено задржавање.

Дебата на ту тему биће одржана у оквиру Међународне уније телекомуникација идућег новембра како би се на научном нивоу одлучило да ли да се спорна секунда укине или не.

Извор: Пресрс.ба