Борис Бекер – најмлађи шампион Вимблдона!

Пре 30 година, тада 17-годишњи Борис Бекер шокирао је тениски свет поставши најмлађи шампион Вимблдона у историји – рекорд који и даље траје.

Бекер је 1985. године у финалу највећег турнира на свету савладао Кевина Курена резултатом 6:3, 6:7, 7:6, 6:4.

„Не мислим да ће неко оборити тај рекорд ове године, али ко зна. Много тога има до очекивања и притиска. Када имате талента од 15-16 година који почиње помало да побеђује, он одмах добије петогодишњи уговор од спонзора. Други проблем су друштвене мреже – они верују у сопствени ’хајп’. Мислим да је то потцењено у спорту. Они зарађују много новца и некада не знају како са тиме да се носе“, рекао је Бекер.

Немац је на тај Вимблдон дошао као 20. играч света, није био носилац јер су на Вимблдону носиоци раније били рангирани до 16. позиције, а када је подигао победнички пехар, имао је 17 година и 227 дана. Он је после тога ишао на роштиљ са директором школе.

„Узео сам одсуство од највише две године. После годину дана сам освојио Вимблдон, али сам морао да се вратим на још један разговор са директором школе. Разговарао је са мном више од пола сата и покушавао да ме убеди да се вратим у школу. Набољу су биле хиљаде људи који су питали за аутограм. Рекао сам да ће то бити у реду“, додао је Борис.

Отац четворо деце сада живи у Лондону заједно са супругом Лили, али много путује због Новака Ђоковића којег тренира.

„У тим данима мој енглески је био веома лош и нисам могао да читам ‘Тајмс’ или ‘Телеграф’. Живео сам у свом мехуру сапунице и та невиност ме је сачувала. Био сам срећан“.

Он сматра да је већи успех што је следеће године одбранио трофеј на Вимблдону.

„Мислим да је одбрана титуле са 18 година већи успех на свим нивоима, посебно јер сам избгубио само један сет. Први пут сам и ја као ис ви остали био шокиран. Много је теже отићи на турнир као фаворит и бранилац титуле. Када сам 1986. долазио питао сам се да ли је у питању фамозних 15 минута славе, или сам имао среће, или је то било што сам играо против Кевине Курена, а не Џона Мекинроа. Сумња се увукла, па је поновна победа моје највеће достигнуће“, истакао је он.

Бекер је потом истакао да се у Вимблдон заљубио гледајући Бјерна Борга.

„Нисмо били благословени преносима тениских тунира у Немачкој. Имали смо само Вимблдон и када сам седамдесетих гледао, са седам-осам година, само је један играч побеђивао. То је моје најраније сећање о турниру“, закључио је Бекер.