Арапи у страху: Покупиће нам све паре

Катар је планирао да уложи 200 милијарди долара у инфраструктуру до 2030, који је привукао иностране инвеститоре који су се надали великом профиту.

Свијет 28.06.2015 | 11:40

Међутим, одлагање пројеката развојног плана, проблеми са уговорима и бирократија довели бројне извођаче радова у проблеме, а њихову зараду учинил незивесном, пише Ројтерс.

Изградња пројекта Шарк кросинг вредног 12 милијарди долара, који укључује мост и подводни тунел у заливу у Дохи, требало је да почне ове године и да се заврши до 2022. када се у Катару одржава Светско првенство у фудбалу, али ће тај рок бити пробијен јер катарска влада мења приоритете.

Још неки од пројеката су паузирани као што је више милијарди долара вредно хемијско постројење северно од Дохе и Доха гранд парк, по узору на њујоршки Централ парк.

Корупционашки скандал у Међународној фудбалској федерацији (ФИФА) ставио је у фокус Катар и организацију Светског првенства у фудбалу 2022, на коју ће отићи од 10 од 200 милијарди долара из развојног програма.

Иако огромно богатство од производње природног гаса омогућава Катару да улаже у инфраструктуру, он то чини уз стоге прописе.

"Катар се плаши да ће га међународни консултанти оробити, да је ово нека врста златне грознице и да ће компаније покупити сав новац којег буду могле да се докопају", наводи извор из катарског грађевинског сектора.

"Грађевинске компаније и консултанти финансирају пројекте за своје клијенте, понекад се ради и о десетинама милиона долара, што је неодрживо. На крају добијете свој новац, али то понекад траје годинама, а желите да будете исплаћени на време. Они (Катар) покушавају да вам смање зараду у разним фазама пројекта", додао је извор.

Компаније са Блиског истока и локални заједнички подухвати боље пролазе у Катару, јер се сматрају дугорочним инвеститорима.

"Предност дајемо онима који дођу да раде са нама, не само за један пројекат након којег ће отићи", наводи директор катарске Агенције за јавне радове, задужене за Шарк кросинг и друге пројекте, Џалал Сали, и додаје да међународне грађевинске фирме могу да конкуришу само за пројекте вредне изнад 200 милиона ријала (54,93 милиона долара).

Многе компаније се одлучују за заједничке подухвате да би ублажиле удар на финансије, при чему локални партнер запошљава око 90 одсто радне снаге и добија око 60 одсто зараде, а међународна фирма обезбеђује скупље и стручније кадрове за више позиције.

Извор: Б92