Беспотребан страх од руског утицаја

Страх од антиевропских намјера Русије на подручју земаља југоисточне Европе, још неинтегрисаних у Европску унију, неоснован је, закључује се у анализи истраживачке организације „Труст мозгова“ (Тхинк танк) из Сарајева о руској економској политици према региону Балкана, преноси радио Дојче веле.

Економски и политички утицај Русије у регону, који се често назива Западним Балканом, предмет је бројних медијских и државничких иступа, као и процјена у дотичним земљама и на нивоу Европске уније.

Обично се том претпостављеном утицају приписује далекосежни значај и стратегијска позадина, наводи се у студији под називом „Економске прилике у Русији и могуће посљедице по Западни Балкан (са фокусом на Босну и Херцеговину)“, коју је урадила независна Спољнополитичка иницијатива БХ из Сарајева, а уз подршку њемачке фондације „Фридрих Еберт“.

Западњацке интерпретације већ уобичајено приписују руској власти намеру коришћења западнобалканских земаља, првенствено оних које (још) нису цланице ЕУ, као „тројанског коња“ за ширење утицаја на остатак континента.

Ипак, компаративна анализа економских улагања и кретања на релацији између Русије и наведених држава показује да је ријеч о исхитреним и умногоме неоснованим описима постојећих односа, оцјењује се у документу.

Марко Радовановић, члан ове организације, оцијенио је за Дојче веле да Руска Федерација такав повећани утицај остварује једино у Србији.

„Преко откупљене Нафтне индустрије Србије (НИС), руски Гаспром индиректно и директно контролише око четвртину прихода буџета Србије“, каже Радовановић.

У босанскохерцеговачком ентитету, Републици Српској, не постоји такав утицај, тврди овај истраживач, и додаје да је ту ријеч о спорадичним приватно-предузетничким подухватима са рафинеријама нафте. И, мада се ради о традиционално профитабилним секторима, Руси ту послују са губитком и више новца извлаче из буџета него што истом доприносе.

„Још лошији пословни резултати на снази су у Црној Гори, па у складу с тим засад не може бити говора о већим шансама да се економска међузависност преведе у иоле осјетнију политичку моћ„, каже Радовановић.

Према његовој оцјени, Русија у региону нема намјеру да заустави процесе придруживања Европској унији, а оно што би јој свакако користило јесте етаблирање већег политичког утицаја ради остваривања већег утицаја у оквиру ЕУ.

Закључно, аналитичари ове организације стављају акценат на чињеницу да се однос Русије према Западном Балкану разликује од оног према Украјини, Грузији и балтичким земљама.

То, како оцјењују, за регион који укључује државе настале из некадашње Југославије, може значити добру прилику због могућности паралелне успјешне сарадње са Русијом и са Европском унијом. Истовремено, то може значити и опасност ако се преко тог региона буду „ломила копља“ због непринципијелног одмјеравања двије супротстављене стране.

Како наводи Дојче веле, утолико занимљивије остају отворене дилеме на крају анализе, гдје се истиче да док је Русија заокупљена економском кризом и конфликтом у Украјини, ЕУ настоји да консолидује свој утицај на Западном Балкану.

Питање је колико ефикасно то чини и, најзад, зашто то чини. Ако је то само због тога да би спријечила руски или неки други неевропски утицај, онда је та политика једнако погријешна као и свака друга која за циљ има геостратешко надмудривање, закључује се у анализи коју преноси Дојче веле.

Извор: Тањуг