Видео сјећања - Петер Шмајхел...

Најбољи голман којег је Данска икад имала и човек због којег је Алекс Фергусон погазио своје принципе!

Фудбал 27.06.2015 | 23:20

„Ја сам голман из Данске и навијам за Ливерпул откако знам за себе. Спреман сам да сносим трошкове пута и смештаја. Смем ли да дођем у Мелвуд на седмодневну пробу?“

Тог лета 1991, иако је имао већ 28 година и прошле су га тинејџерске бубице, сањао је о трансферу у клуб који је у његовим очима био највећи, а пошто му нису одговорили на писмо срочено емоцијама окренуо је главу, задужио дрес највећег ривала и за осам година утабао Манчестер јунајтеду пут ка фудбалском преврату какав Енглеска не памти. Да је Грем Сунес имао само мало слуха и мало више храбрости да пргавој „јединици“ Брусу Гробелару додели конкуренцију можда би Петер Шмајхел постао највећи голман којег је Енфилд икад видео, овако је због једне лоше процене тадашњег тренера Ливерпула завршио на Олд Трафорду и чисто сумњамо да се због тога каје. Уосталом, зашто би? Једно одбијање и кишовитом Ливерпулу и дочек у 50 километара удаљеном радничком Манчестеру учинило га је инстуцијом која заслужује и редове у традиционалној МОЗАРТ-овој рубрици Куцамо на врата заборављених асова коју наш портал спроводи у сарадњу са Фејсбук страницом идентичног имена.

Петера Шмајхела памтимо по атипичној конституцији (висок 191 центиметар и тежак чак 105 килограма на врхунцу каријере), чињеници да је носио бар за број већу опрему од саиграча (званично XXXЛ), невероватним рефлексима, сналажљивости у ситуаицјама „један на један“, мотивацији коју је преносио на саиграче и трофејима којима је пунио трофејне сале клубова чешће него што је дозвољавао ривалима да га савладају.

Данас овај џин има 51 годину и чак 23 пехара, па задовољно може да се завали у фотељу и констатује:
„Успео сам у животу“.

КО ГА ЈЕ ПРОНАШАО И КАКО ЈЕ ОСВОЈИО СРЦЕ ЈЕДНЕ ЖЕНЕ?

А како је све кренуло. Мали Петер, средњег имена Болеслав (по прадеди Пољаку), почео је да тренира као осмогодишњак у родном Гладсаксу, предграђу Копенхагена. Први клуб му се звао Хеје, у њему је провео две и по године, пре него што је прешао у градског ривала Херо. И направио потез за сва времена, упознао је Свенда Егеа Хансеа, човека који ће му променити живот, како на професионалном, тако и приватном плану. У клубу који се у то доба сматрао расадником талената Хансен је брижљиво пратио Шмајхелов развој, а после скоро девет сезона стасавања у млађим категоријама на једној од последњих утакмица упро прстом у момка крупне грађе и рекао „то је тај“. Мало касније исто је рекла и његова ћерка Бенте, утрчавши на терен у белом капуту, загрливши поклислог и блатњавог Шмајхела и означивши почетак романсе која ће се завршити браком.

Све док није добио позив славног Брондбија Петер Шмајхел је буквално састављао крај с крајем, радећи додатне послове. На пример, у фабрици текстила, у старачком дому (као чистач), као службеник у једној невладиној организацији, али од фудбала није одустајао макар морао да брани за мање познати Хвидовре, са којим је једне сезоне чак испао у Другу лигу.

И баш тад, кад је био у пуној снази, у 24. години стигао је позив најпре за деби у А репрезентацији, а потом и Брондбија. Поклоници фудбала већ су знали ко је Шмајхел, а његове одбране погурале су славни клуб до четири титуле шампиона Данске за пет година и до полуфинала УЕФА купа 1991. у коме је само због шута лукваног Рудија Фелера, који ни Петер није могао да дохвати, Рома прошла даље у последњем минуту.

И онда - корак од седам миља. Позив Манчестер јунајтеда. Позив који се не одбија макар стигао и од највећег Ливерпуловог такмаца. У том тренутку Црвени ђаволи су имали само седам титула првака, Црвени чак 18, а данас је скор 20:18 у корист Јунајтеда између осталог и због учинка Петера Шмајхела. Човек чији је трансфер Алекс Фергусон назвао послом века за осам сезона је освојио пет титула првака, три ФА купа, један пехар Лига купа, четири Комјунити шилда, трофеј Суперкупа Европе, али и онај најважнији - Лигу шампиона 1999.

НАЈБОЉА КУПОВИНА АЛЕКСА ФЕРГУСОНА

Фергусон га је платио само пола милиона фунти и у њему добио голмана за скоро деценију доминације острвским фудбалом. Човека који је већ у другој сезони сачувао мрежу на чак 22 утакмице и са чувеном класом „1992“ (Бекам, Бат, Сколс, браћа Невил и Гигс) донео Манчестеру титулу која се чекала 26 година.

Шмајхел је крупним корацима грабио напред, УЕФА га је 1992. и 1993. прогласила најбољим голманом Европе, исто звање добио је и 1997. и 1998, биран је неколико пута у идеални тим Премијер лиге, чак су га проглашавали незванично трећим најбољим голманом свих времена, иза Лава Јашина и Гордона Бенкса... Одбране које су мамиле уздахе на трибинама и егзалтираност ТВ коментатора постале су му заштитни знак. Петер је, чини се, био недодирљив.

Иако је на први поглед изгледао као доброћудни див, далеко од тога да је био невинашце. Имао је још како испада током каријере на Острву, а посебно је упечатљива туча са саиграчем Ројом Кином, вређање Арсеналовог Јана Рајта на расној основи (поступак покренут, па обустављен због недостатка доказа), као и жестока свађа са Алексом Фергусоном после утакмице са Ливерпулом 1994. Јунајтед је на том мечу водио 3:0, Црвени успели да се извуку (3:3), а превејани Шкот за испуштену победу окривио Шмајхела.

Кажу да је избила таква размена увреда после које му је Ферги рекао да може да пакује кофере, Петер је два, три дана размишљао шта да ради и потом одлучио да се пред целом свлачионицом извини тренеру и саиграчима. Прешао је и Фергусон преко својих принципа (било коме другом не би опростио, као што касније ни ни Бекаму, ни Кину), оставио Шмајхела на голу и овај му је то четири године касније вратио на фантастичан начин, пошто је као капитен (Рој Кин није играо због картона) чуваоп мрежу и бодрио саиграче до чудесног преокрета над Бајерном и освајања Триплете у последној утакмици у дресу Манчестера. Савршен сценарио за растанак и Манчестерову потрагу за достојним наслендиком која ће се завршити тек 2005. доласком Едвина ван дер Сара.

ЧОВЕК КОЈИ НИКАД НИЈЕ ИЗГУБИО ДЕРБИ МАНЧЕСТЕРА

Шмајхел је 1999. напустио Манчестер, али се у њега вратио три године касније после епизода у Спортингу (титула и Лига куп) и Астон Вили (памтиће се као први голман који је постигао гол у историји Премијер лиге против Евертона). Овога пута не у Јунајтед, него у Сити. Тад Грађани нису били ни изблиза фудбалски и финансијски моћни као данас, међутим, умели су да запрже чорбу великима, па и комшјама. А Петер Шмајхел ће период на Мејну роуду памтити по продужетку нестварног низа, јер никад није изгубио дерби Манчестера. Како за девет сезона у дресу Јунајтеда, тако и током ове једне кад је бранио за Грађане.

Без конкуреницје, Петер Шмајхел је најбољи голман којег је Данска икад имала. И један од њених најбољих фудбалских синова свих времена. За репрезентацију је бранио 129 пута, учествовао на четири Првенства Европе и једном Мундијалу и уз већ описано славље у Барслеони као највеће достигнуће у каријери мстра се 1992. кад је предводио Динамите до ттуле првака Старог континента на завршном турниру у Шведској, са којиег је непосредно пред почетак враћена као гром јака репрезенатција тадашње Југославије.

По завшетку каријере Петер се посветио пословима стручног консултанта, игрању голфа, свирању гитару и писању песама, а кад утоли глад за хобијем гледа свог сина Каспера који успешно брани за Лестер и који је недавно у дуелу репрезентације Данске и Србије потврдио да је талентован на оца.