Видео - Мијат о ''Чилеанцима'': Ех, тај проклети рат...!

Предраг Мијатовић, један из генерације "Чилеанаца" присетио се успеха из 1987. и тога да та екипа због других нефудбалских ствари после тога никада није добила прилику да заблиста у пуном сјају.

Фудбал 24.06.2015 | 13:00

Омладинска репрезентација Србије окитила се златном медаљом на Светском првенству на Новом Зеланду. Највећи успех српског фудбала многи су упоредили са генерацијом бивше Југославије која је 1987. успела да се попне на крај света.

И најбољи голман турнира на Новом Зеланду Предраг Рајковић признао је да су им "Чилеанци" били инспирација.

"Они су заиста били посебан тим и надам се да смо и ми доказали да смо таква екипа", рекао је Рајковић после велике победе над Бразилом и освајања трофеја на Мундијалиту.

Један од чланова славне генерације "Чилеанаца" Предраг Мијатовић сматра да је та екипа могла да направи још много успеха, да их неке друге, ванфудбалске ствари нису спречиле у томе.

Екипа коју су, између осталих, чинили Давор Шукер, Звонимир Бобан, Роберт Јарни, Роберт Просинечки, због рата у бившој Југославији није добила прилику да се окуша и на Мундијалу, а многи верују да би и у сениорској конкуренцији забележила успех.

Мијатовић каже да и те 1987. од њих, баш као и сада од Србије, нико није очекивао да испишу историју.

"Наш први меч на турниру био је против домаћина Чилеа и против 65.000 људи на Естадио Националу у Сантијагу. Заиста смо одлично играли, победили смо и схватили да можемо да направимо нешто велико. Како је турнир одмицао били смо све ближи и постали смо одличан тим који је играо нападачки, постигао доста голова, а уз то се и добро забављао", испричао је Мијатовић за сајт ФИФА.

После Чилеанаца Југославија је победила и Аустралију, Того, Бразил и Источну Немачку, а у финалу су на пенале савладали Западну Немачку.

Мијатовић је пропустио финале, али га никада неће заборавити.

"То је био мој први трофеј у каријери и још увек сви памтимо тај успех. Били смо група младих играча који су играли савршено. Многи од нас су постали професионалци и касније играли у великим клубовима широм света".

Нажалост, свет никада није упознао праве домете те генерације.

"Имали смо све што је било потребно једном тиму да постане најбољи на планети, али је рат све променио. Екипа са Блакана четири године нису могле да наступају у такмичењима, од 1992. до 1996, тако да када смо пропустили да се докажемо када смо били у најбољој форми", истакао је Мијатовић.

Најтеже им је пало када је Југославија успела да се квалификује за Европско првенство 1992. године, где је требало да се докаже у пуном сјају, али јој није било омогућено да се такмичи.

"То су била веома тешка времена. Рат је тек почео и изазвао много проблема. Било је тензија, притиска и много времена смо провели размишљајући о стварима које нису имале никакве везе са фудбалом. Нисмо отишли на шампионат већ својим кућама, у градове, који су на крају у различитим државама", рекао је Мијатовић.