Бактерије су све отпорније на лијекове

Неодговорна и погрешна употреба антибиотика довела је до развоја резистенције, неосетљивости многих микроорганизама на њих, а резултат тога је и пораст болничких инфекција са смртним исходом

Здравље 22.06.2015 | 09:08

Уколико се антибиотици буду и даље некритички примењивали за сваку кијавицу, прехладу или гушобољу, постоји велики ризик да се ускоро нађемо на прагу постантибиотске ере, јер су бројни изазивачи бактеријских инфекција, из дана у дан, све отпорнији на тренутно доступне лекове.

На ово упозоравају стручњаци Европског центра за превенцију и контролу болести у Стокхолму, који су, заједно са Европском унијом, иницирали увођење посебног дана повећања свести о антибиотицима.

Према подацима из 30 држава Европске уније (ЕУ) и Европског економског простора (ЕЕА) који су достављени Европској комисији, упркос вишегодишњим напорима са се смањи коришћење антибиотика, ни у једној нису успели да ефикасније смање употребу. У осам држава је, чак, забележен значајан пораст.

Иако Србија није укључена у ово истраживање, по потрошњи антибиотика, изгледа, не заостајемо за остатком Старог континента. Сваког дана 27 од 1.000 становника је на терапији антибиотицима. Током 2013. године попили смо укупно 4,4 милиона кутија ових лекова. У поређењу са другим земљама, то је више од европског просека, а по потрошњи антибиотика из групе макролида, који се користе за третирање инфекција узрокованих грампозитивним бактеријама, ми смо на првом месту!

Подаци Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" показују да у нашој земљи скоро сваки трећи становник самоиницијативно користи лекове, више жене него мушкарци. То се уклапа и у податке Европске уније, јер и тамо за кутијицама антибиотика чешће посежу припаднице лепшег пола.

Најчешће се ови медикаменти користе за лечење грипа и бронхитиса, а следе прехладе, болови у грлу и уринарне инфекције, наводи се у коначном извештају истраживања специјалног Евробарометра 407 из 2013. године. Антибиотици се у мањем проценту узимају и против повишене температуре, ринофарингитиса, кожне инфекције, кашља, а пет одсто испитаника их је користило чак и за главобољу.

Један од највећих проблема који је повезан са прекомерним коришћењем антибиотика јесте повећана резистенција или отпорност бактерија. Дешавају се мутације микроба на антибиотике, који су донедавно били веома ефикасни.

- Неодговорна и погрешна употреба антибиотика довела је до развоја резистенције, неосетљивости многих микроорганизама на њих, а резултат тога је и пораст болничких инфекција са смртним исходом - упозоравају стручњаци. - Отпорност бактерија на антибиотике један је од највећих проблема са којим се суочила медицинска стручна јавност. Сматра се да ће нас неодговорна и нерационална употреба антибиотика увести у велики проблем у миленијуму у који смо тек ушли.

Када се говори о резистенцији, треба разликовати два основна појма - антимикробну и антибактеријску, истичу истраживачи. Док антибиотска супстанца делује само против бактеријске инфекције, супстанца која има антимикробно деловање утиче на све типове микроба, укључујући и бактерије.

Све већа отпорност може у неким случајевима да изазове и настанак опасних организама. Настају чак и тзв. супербактерије, које су отпорне на већину антимикробних материја, не само на антибиотике. Да ли је то "супер буг", златна стафилокока (МРСА) или нека друга, све изазивају тешке инфекција које могу да имају чак и смртни исход.

Три основна фактора, која утичу на резистенцију су, прекомерна и недовољна употреба и злоупотреба антибиотика. У прва два случаја посреди може да буде погрешна дијагноза или лоше изабран антибиотик од стране лекара, погрешна доза или дужина коришћења терапије. Када је реч о злоупотреби главни кривци су пацијенти који на своју руку узимају ове препарате без консултације са лекаром.

Истраживање рађено у 30 европских држава показало је да су у чак 80 одсто зимских болести, које захватају нос, уши, грло и плућа узрочници вируси. У тим случајевима антибиотици су неефикасни и пацијенти не би требало да их користе, чак и ако су убеђени у супротно. Лекарима при постављању дијагнозе и оцењивању да ли је посреди бактерија или вирус могу да помогну бројне анализе, од којих је можда најбржа одређивање ЦРП у крви.

Такође, пре прописивања терапије потребно је размотрити податке који се односе на место, врсту и степен јачине инфекције, као и на узрочника инфекције. Идентификација узрочника и антибиограм сужавају, односно олакшавају избор врсте антибиотика.

Б 92