Сјајан интервју: Овако је Вељко створио свјетске шампионе!

Док се прваци враћају у Србију, корисно је подсетити на интервју њиховог селектора за МОНДО, у којем је говорио како ради са екипом, шта им пушта, где их води, како их окупља... Говорио је и о српском фудбалу у целини.

Фудбал 22.06.2015 | 23:20

Култни српски фудбалски стваралац Стеван Вилотић (1925-1989) селектирао је 1986. славну чилеанску генерацију југо-фудбала и исте године, у Суботици, водио је до пласмана на светску смотру у Јужној Америци.

Међутим, годину касније, Чика Ћеле није предводио ту репрезентацију до титуле шампиона света у У-20 узрасту, јер се три месеца раније пензионисао. Уместо њега, селектор је био Мирко Јозић.

Стога, од овог викенда, заувек ће остати запамћено да је Вељко Пауновић први српски тренер који је предводио фудбалску репрезентацију наше државе до титуле шампиона света, како год се та држава звала.

Рукама подигнутим ка небу, мислећи на свог покојног оца Благоја, Пауновић је тако, у суботу ујутро, закорачио у историју и српског и светског фудбала. А, тек му је 37.

Прошлог лета, после избореног учешћа на Мундијалиту, Пауновић је посетио редакцију МОНДА и опширно и детаљно говорио о томе како ствара репрезентацију, тимски дух, како ради са екипом.

Отворено је селектор причао када је плакао заједно са целом екипом, како играче држи на окупу у Фацебоок групи, како су се полако "отварали" у односу са њим и међусобно...

Док чекамо понедељак и долазак најбоље У-20 репрезентације света, подсећамо вас на речи Вељка Пауновића, које вреди прочитати и ширити.

- Рекли сте у једном тренутку да сте све што сте постигли у односу са њима постигли без иједног повишеног тона. Како? И реците нам, када је већ тако, како је изгледао ваш први сусрет са клинцима које сте позвали на почетак квалификација за ЕП 2014?

"Супер питање и драго ми је да одатле почињемо разговор, јер је база наших успеха заправо у односима који су од старта били добро постављени. Оно што сам урадио на првом окупљању урадио, а верујем да ништа није случајно, на крају нас је довело до Светског првенства", рекао је, али нам није одмах открио шта је то урадио.

"Пре свега, рекао сам им да је неопходно да имамо четири ствари: ентузијазам, поштовање, одговорност и поверење. Ово четврто се стиче временом, то је дошло касније, али смо на томе базирали наше односе од почетка. На сваком окупљању смо радили на томе и имали много ситуација које су нас, у том смислу, стављале на искушења. Требало је то потврдити и на делима, а не само на речима..."

Како је подизао тимски дух? На начин који ће бити занимљив многима.

"Е сад... Пред прво окупљање нашао сам један видео који сам им пустио, а то је емисија о 'Чилеанцима' у којој говоре Пеђа Мијатовић, Звонимир Бобан и остали... И они су, попут нас, две године пре освајања титуле првака света, давне 1987, започињали један циклус и налазили се на почетку дугачког пута. Момци су супер одреаговали на то и, ето, испоставило се да смо постали прва генерација која је после њих успела да се пласира на Светско првенство".

Додао је…

"Мијатовић и Бобан на том снимку говоре како су свако окупљање једва чекали, како су били нераздвојни, прави другови и права екипа. И ми смо на неки начин тај пут следили. Далеко је још говорити о циљевима на Светском првенству, али већ се показало да ништа није случајно".

Није вам било лако, од почетка. ЕУРО је одржан ван званичног ФИФА термина, клубови нису били у обавези да уопште пусте момке, а и кад су их пуштали, звали су их назад и враћали. Готово да сте вече пред утакмицу били начисто с којим играчима располажете за сутра, а да не помињемо повреде, суспензије…

Како сте сви заједно подносили те тренутке када је неко морао да оде у сред турнира или да дође тек на елиминације?

"Ми смо ово проживели веома емотивно, утрошено је и труда и снаге, сваки проблем који се појављивао и на окупљањима и током тренинга, утакмица, све су то момци јако емотивно преживљавали, било је и туге, али смо из свега излазили јачи. Увек сам им говорио: 'Шта год да се догоди, није разлог да не успемо'. На крају је све кулминирало после пенала и елиминације од Португала, када смо се скупили у свлачионици сви, загрлили и…”

Направио је паузу, па ипак рекао…

“Сви смо плакали”.

“Било нам је јако тешко, иако смо практично непобеђени отишли кућама, свесни да смо играли егал са екипама које ће се састати у финалу. Сада, када је то прошло, осећамо се као победници, у смислу да смо на најбољи начин представљали нашу земљу и наш фудбал, играли смо такмичарски и сваки тренер тамо нам је на томе честитао”.

Пауновић је објаснио да је одведио изузетно млади тим у Мађарску због "много шире идеје" . Жали што нема прилику да их чешће окупља и због тога их спаја и Фацебооком.

"Да, имамо затворену групу на ‘фејсу’ и то траје. Идеја је да, не баш сваки дан, али чешће него обично будемо на окупу, бар тако... Друштвене мреже су наша реалност, живот који момци живе је везан за њих и, ето, ту смо успели да успоставимо комуникацију која је добра и за тимски дух, али и за тактичко-техничке замисли, јер им тако шаљемо анализе противника, добијају индивидуалне и колективне анализе, чак добијају и материјале којима јачамо тимске вредности, итд. Ја од тога не бежим, треба користити све оно што нам се пружа да будемо бољи".

Како су момци реаговали на то?

"У почетку су били стидљиви, сада су се отворили, али и стасали су. Кад смо се окупили имали су по 16 година, сада су већ прави момци, који знају да комуницирају и како да узму оно што им се понуди", рекао је.

Пауновић се присетио да се током “онлине” дружења догодило много симпатичних ствари…

"Направили смо пуно тога, сад кад размислим... Ето, направили су само неку плејлисту песама коју смо пуштали и коју сам ја мало кориговао. Неке песме сам убацио, а неке избрисао" (смех), рекао је селектор који је пасионирани љубитељ гитаре и прљавог рифа, који обожава Рамонсе, али некад пусти и хеавy метал.

Било је ту мотивационих песама, ишли смо у позоришта, гледали филмове, радили на њиховој свести, кориговали им исхрану... Волео бих да могу још више да урадим, јер сматрам да треба да раде на свом образовању, општем и фудбалском, а ако то раде онда ће и нама који их тренирамо да буде лакше. Ако ми кажемо да је тимски дух на првом месту, онда није добро ако нису сви на истим таласним дужинама, а сведок сам да момци у том смислу желе да напредују и да раде на себи".

Шта сте им пуштали у аутобусу пред полазак на утакмицу?

"У бусу? Има свега! Сад је хит био 'Београдски синдикат - Ми смо та екипа', то је ишло, то воле и у складу је са оним што следи, а то је утакмица где се показује ко је та екипа. Има некад и народњака, воле то... Некад им пустим рок који могу да ‘сваре’ и играм с њима онда", причао је са осмехом на лицу.

Као стручњак који је највећи део играчке каријере провео у Шпанији, јако успева да уочи разлике између овдашњег и тамошњег схватања фудбала. Сматра да нам недостају самопоуздање, скромност и, најважније, инфраструктура!

"Волимо да дискутујемо о нечијем раду, а не знамо у каквим околностима се раде, тј. сналазе људи. Не можемо да критикујемо некога због тога што не може да обори светски рекорд у скоку с мотком, ако он нема нову, еластичну мотку, идеалних димензија, већ стару, краћу, која се ломила... Можда је тај резултат који је постигао најбоље што је у том тренутку могао. Тако исто и ми", сликовито објашњава Пауновић.

Селектор У-19 репрезентације не крије да увек стреми великим, највећим циљевима. Сматра да Србија чак може наредних година да постане и шампион Европе!

"Сигуран сам да то можемо, сигуран! Прво инфраструктура, уједињење идеја, систематизација и заједнички рад у том правцу. То није лако, много је комплексно и широко, и лако је мени да о томе причам, али спреман сам да учествујем, јер биће штета да пропустимо прилику! Имамо оно што многи немају, 'примарни материјал', имамо играче, талентоване и физички спремне..."

Како до остварења тог циља? Према Пауновићевом мишљењу, и стварањем регионалне лиге, која је неопходна.

"Момци ми у Мађарској кажу: 'Ми никад нисмо играли овакве утакмице...' Зову ме људи из страних клубова и кажу: 'Ови играчи у репрезентацији, у јуниорској конкуренцији, играју боље и показују оно што знају, а ми их пратимо на клупском нивоу и не видимо то... Овде показују техничку обученост, а у клубовима не'. Размишљао сам због чега ми то говоре. Можда због тога што нам такмичење није на потребном нивоу", говорио нам је конкретно и препричао један разговор који је имао…

"Предуслов за успех репрезентације је да имате бар један успешан клуб. Пре него што сам узео омладинску репрезентацију, Висенте Дел Боске ми је рекао: 'Ти не правиш модел. Не правиш играче. Ти си селектор, запамти – селектор. Узимаш оно што су клубови направили и од тога правиш репрезентацију. Створи базу играча као што сам ја урадио са Барселоном и попуни са осталима'", испричао је и поентирао:

"А, онда, кад та репрезентација заигра добро и кад се сви сложимо да је то добро, онда ће клубови сами да кажу: 'Ми хоћемо да играмо као репрезентација, ми хоћемо да изгледамо овако, ми желимо да идемо у том правцу'. Небитно да ли смо први или не, постоји нешто што се зове квалитет и стил и то се препознаје. Тако су Холанђани давне 1974. године изгубили од Немаца у финалу Мундијала резултатом 2:1, али су после те утакмице сви рекли: 'Да, то је фудбал који ми хоћемо да играмо'. Остало је историја...”, застао је и прокоментарисао сам за себе, када је већ устајао и закопчавао сако:

"Ми волимо да се тражимо у другима, а не знамо тачно шта су то други и како они долазе до тога што ми желимо. Превише сам испричао, не умем да станем кад почнем о фудбалу", била је порука Вељка Пауновића, селектора шампиона света.