Све што нисте знали о "Орлићима", шампионима свијета!

Српски омладинци су светски шампиони и славље је већ одавно кренуло. Ко су тачно "орлићи" који су постали понос Србије, детаљније су објаснили њихови саиграчи, сарадници, пријатељи и бивше колеге.

Фудбал 22.06.2015 | 23:40

Селектор Вељко Пауновић
Изгледа безазлено, али...

Да игре „орлића“ немају везе с нашом, већ с репрезентацијом Немачке највише је заслужан селектор Вељко Пауновић.
- Када је постао селектор у савезу, одмах је дошао у Нови Сад да се упозна са нашом школом, тренерима и играчима. Одмах се видело да има јасну идеју и план. Колико год изгледао безазлен, он је у ствари бескомпромисан у тој својој визији. Тачно зна шта хоће и не попушта - истиче Бране Новаковић, директор Омладинске школе ФК Војводине.
Играчка каријера: Партизан, Марбеља, Мајорка, Атлетико Мадрид, Овиједо, Тенерифе, Хетафе (Шпанија), Хановер (Немачка), Рубин Казањ (Русија), Алмерија (Шпанија), Партизан, Филаделфија (САД).

Предраг Рајковић (Црвена звезда)
Не зна шта су старлете

Најмлађи капитен у историји Црвене звезде и предводник „орлића“ са траком око руке. Прве параде правио је на терену „Хајдук Вељка“ у родном Неготину да би потом прешао у Јагодину одакле се обрео на „Маракани“ под командом чувеног тренера голмана Срђана Максимовића Максе.
- Рајко за своје године исказује перфектну сигурност, стабилност и храброст. То се најбоље видело када је промашио пенал против Американаца, а потом није пао него је одбранио једанаестерац, што нам је омогућило победу - наглашава Макса.
Занимљиво да на додели признања за спортисту године није знао ни ко је Станија, а камоли шта су старлете, док се на друштвеним мрежама јавно хвали да је велики љубитељ Шабана.

Милан Гајић (ОФК Београд)
Гаја - друг члан

Популарни Гаја чита како игру противника, тако и књиге, пошто је већ сада са 19 година члан клуба читалаца “Лагуне”. Отац му је професор, па отуда интересовање вихорног десног бека за разноврсно штиво. Рођен је у Вуковару, а непосредно након тога преселио се у Панчево, одакле већ десет година одлази на тренинге на Омладински стадион. У чувеном трију ОФК са Новог Зеланда Гаја је најмирнији по карактеру.
- Колико је питомо дете ван игралишта, толико је брз и моторичан на “зеленом тепиху”. Може да игра на две или три позиције. Он је годину дана млађи, али већ довољно дуго игра у сениорској лиги, да му то искуство представља само плус у судару с вршњацима - објашњава тренер “романтичара” Дејан - Шваба Ђурђевић.

Немања Антонов (ОФК Београд)
Стрепе и бекови и пешаци

Колико год противнички бекови морали да пазе када се популарни Неле стушти с лоптом по левом крилу, толико треба, у шали тврде његови другови из ОФК Београда, да се чувају пешаци на паркингу Омладинског стадиона пошто је тек свршени возач из Панчева почео да долази аутомобилом на тренинге. На срећу, Немања се до сада више истакао успесима на терену.
- Антонову напори најтеже падају. Он је квалитетнији у игри него моторички и то се примећивало у дуелима са сениорима, нарочито у одбрани. Ипак, има изражени такмичарски карактер, а већ је дуго у режиму професионалаца па и он “одскаче” на овом такмичењу у односу на вршњаке. Игра подједнако добро и напред и назад - наглашава тренер Дејан - Шваба Ђурђевић.

Саша Здјелар (ОФК Београд)
Мргуд из Борче

како се прича, једино када су му колеге за рођендан купиле симболичан поклон - глобус. Тај дар је тада био жеља да Сале освоји свет, а данас је задњи везни репрезентације то и остварио. Горди Борчанац је већ годину дана члан чувеног атинског Олимпијакоса с тим што је прошлу сезону наступао за ОФК Београд као позајмљени играч.
- Он је јако темпераментан иако на терену делује веома смирено и тачно. Неретко жели да својим понашањем покрене екипу, па ако треба уноси и тензију. Драго ми је да је са таквим партијама наставио и на првенству света - истиче Дејан - Шваба Ђурђевић, тренер ОФК Београда.

Милош Вељковић (Тотенхем)
Мирни момак Тотенхема

Као јуниор прешао је из Базела, где је рођен, у Лондон. У Тотенхему су (иако је већ дебитовао за први тим) желели да му дају шансу да игра, па је већ био на позајмицама у Мидлзброу, где је оправдао очекивања, и потом у Чарлтону, где га је повреда омела да се докаже. Добре игре у дресу репрезентације и успех који су „орлићи” постигли на Новом Зеланду натерали су неке од чланова стручног штаба Маурисија Покетина и чланове управе Тотенхема да отпутују на полуфинале и финале Светског првенства и уживо виде Вељковићеве игре. Од њихове процене зависиће каква судбина у новој сезони чека нашег штопера, а највеће интересовање за њега је показао нови члан Чемпионшипа, Милтон Кинз.

Срђан Бабић (Војводина)
Бедевија из Бањалуке

Талентовани штопер дуже је чекао на папире из РС да би заиграо за Војводину него на успех. Скоро годину дана само је тренирао у спортском центру „Вујадин Бошков“ све док није завршена процедура око трансфера тада малолетног одбрамбеног играча из Бањалуке у Нови Сад. Чим је заиграо у кадетима, ређале су се победе.
- Одувек је био наизглед гломазан и трапав, али нико није могао да га претрчи. Успео је захваљујући свом менталном склопу. Права бедевија. Имао је срећу да је заиграо у првом тиму у тандему са искусним Нином Пекарићем за кога се не зна да ли је бољи човек или играч - објашњава Бранислав Новаковић, директор Омладинске школе Војводине.

Иван Шапоњић (Партизан)
Краљ петерца

Радован Вранић из Ариља, велики навијач Партизана из Ариља, на неки начин је најзаслужнији за прелазак Ивана Шапоњића у Партизан.
- Радован нам редовно јавља има ли талентованих играча на простору западне Србије. Пре пет година позвао ме је и кратко рекао: „Дођи“. Сео сам у аутомобил, за неколико сати стигао у Ариље и на турниру спазио дечка који је одударао од конкуренције. Вижљаст, лепо грађен, са невероватним осећајем за гол. За седам дана је био наш - испричао је Партизанов тренер и скаут Душан Трбојевић.
Док није дошао међу црно-беле Шапоњић је играо за Златар и повремено за Слободу из Ужица, а урођена стабилност и смиреност помаже му да на прави начин реагује пред голом.

Немања Максимовић (Астана)
Час вожње за челнике Звезде

Када је требало да иде на прве припреме са сениорским тимом Црвене звезде правдао се како не може да прекида часове вожње. Испоставило се да су час вожње имали челници црвено-белих пошто је за овог европског и светског шампиона казахстанска Астана зимус, како се прича, платила Домжалама чак два милиона евра. Дакле, још један бисер утекао је с „Маракане“.
- Морам да признам да ја нисам селектирао Максимовића који је у генерацију Филипа Јанковића дошао касније. Али одмах сам приметио да се ради о врло интелигентном и фином детету. Одувек је био леп и елегантан на терену, што му је само додатни плус на путу ка успешној каријери - каже чувени Тома Милићевић, скаут Звездине омладинске школе.

Станиша Мандић (Чукарички)
Фудбалска Милица Дабовић

Стрелац првог гола у финалном мечу против Бразила имао је занимљив фудбалски пут пошто је детињство провео у Херцег Новом где му је отац био тренер, као и брат Немања. Поред толико тренера у кући, било је логично да Станиша настави свој развој на зеленом тепиху, и то у Београду. Млади нападач Чукаричког је велики шоумен, а саиграче је покушао да забави тако што је на баскету извео потез налик Милици Дабовић, када је ногом скинуо лопту заглављену између обруча и табле.
Мандић је својим играма дефинитивно привукао пажњу бројних европских клубова, али истиче како још не размишља о одласку.
- За сада сам играч Чукаричког. После Светског првенства се враћам у свој клуб, где почиње нова сезона, па ћемо да видимо.

Мијат Гаћиновић (Војводина)
Мијат од Младе Босне

Инвестициони фонд из Швајцарске откупио је од Војводине његов уговор и уговор Срђана Бабића, а добре игре на Мундијалиту скоро сигурно ће Мијата овог лета одвести негде у иностранство. Његов отац Владимир био је првотимац Бечеја, а Мијат је, иако рођени Новосађанин, једно време као дечак живео у Требињу. По повратку у Нови Сад, почео је да тренира у Омладинској школи клуба са Ветерника. Владимир Гаћиновић, један од оснивача Младе Босне, у родослову је с Мијатом и његов је даљи предак.
- Специфичан играч и прави капитен. Прошле сезоне изборио се са притиском и био убедљиво наш најбољи стрелац. Потиче из спортске породице и има беспрекорно васпитање - објашњава Бране Новаковић.

Андрија Живковић (Партизан)
Ала мали љуља…

Као дечак је дошао у Партизан. Директор омладинске школе Партизана Недељко Костић приметио га је на селективној утакмици Региона источне Србије.
- Одмах се видело да мали љуља, да има страшан дриблинг, хитрину и експлозивност, да решава утакмице. Рекли смо један другоме: „Доводимо га!“ - испричао је Партизанов тренер и скаут Душан Трбојевић.
Док није завршио основну школу, тренирао је у школи фудбала „Национал“ у Нишу, а Партизан му је плаћао путне трошкове да би играо за њих утакмице. После мале матуре преселио се у Београд.
- Можете да замислите колико је Андрија био мали пре шест година, али висина нас није занимала. Левоноги играчи су увек били специфични, а његова предност је и то што је још тада могао да игра и лево и десно и по средини - каже Трбојевић.

Филип Манојловић (Црвена звезда)
Српски син

Још један доказ да на „Маракани“ и даље стасавају добри голмани, односно да легендарни Тома има њух и за таленат међу стативама. Иако у сенци Рајковића и Вање Милинковић-Савића, Филип даје немерљив допринос ако ничему другом онда атмосфери у екипи.
- Ја сам га селектирао када је имао десет година у екипу заједно са Јанковићем, Вулетом и Грујићем. За сву ту децу могу да кажем да су толико добри да би могли да ми буду синови. Врло васпитан и добар дечко - прича Тома Милићевић, легендарни Звездин тренер омладинаца.

Стефан Милошевић (Спартак Суботица)
Играо за вечите

Леви бек из Костолца често попут Термоелектране из свог родног града диже температуру на терену. Тако је рецимо, прошле сезоне добио два црвена картона у Суперлиги, а саиграчи се шале да нема арогантнијег фудбалера у Србији. Ипак, када није на терену, његов недостатак је очигледан.
- Стефан је међу најбржим играчима у лиги и његова енергија је увек присутна. Занимљиво да је у млађим категоријама тренирао и у Звезди и у Партизану, а код нас је дошао пре две године из Телеоптика - каже Мишко Јововић, ПР Спартака из Суботице.

Вукашин Јовановић (Црвена звезда)
Мангупчић са Маракане

Сада већ нашироко познатом Вулету вероватно је лакше да уштопује противничке нападаче него време свог вртоглавог успона. За свега годину дана успео је да стигне од дечка који обећава ЕП за омладинце у Мађарској до дреса стандардног првотимца Црвене звезде, односно до врха планете са репрезентацијом. Сачувао је мрежу у дербију, а на Новом Зеланду се истакао и по реторичким способностима пошто је у име целог тима пожелео срећу Ђоковићу на Ролан Гаросу.
- Вуле је код мене у петлићима играо задњег везног. Био је врло оштар и дрчан, али веома васпитан момак. Одмах сам препознао у њему квалитет. Он је за мене прави мангупчић из београдске школе - наглашава Тома Милићевић.

Миладин Стевановић (Партизан)
Рударске навике

У матичном клубу из Угљевика Миладин је стекао рударске навике, па му није било тешко пре шест година да чека исто толико месеци како би добио папире и заиграо у црно-белом дресу. Дакле, и он је делио судбину великих талената малолетника из Републике Српске.
- Реч је о поузданом, лепо васпитаном момку чврстог карактера. Има прави победнички ментални склоп, врло је студиозан. Ово првенство му је награда, а његово време тек долази - каже Душан Трбојевић, најпознатији скаут и тренер омладинаца Партизана.

Марко Грујић (Црвена звезда)
Матић, али дешњак

Високи талентовани везњак игром и фигуром подсећа на Матића, само што у репрезентацији има далеко више успеха од аса Челсија. Популарни Груја тек је почео да се доказује, а како је кренуо, биће познатији од истоименог јунака домаће серије. И он је прве фудбалске кораке направио подно севера највећег стадиона у Србији.
- Грујић је интелигентно дете, прави техничар. За разлику од Матића, дешњак је, али има велики потенцијал који, нажалост, још не исказује у пуној мери. Помало је повучен и затворен - објашњава Тома Милићевић.

Радован Панков (Војводина)
Добри Раша

Жути момак у крупном кадру ТВ пријемника весник је свега доброг у игри наше репрезентације па чак и кад се на клупи хвата за главу због пропуштене колосалне шансе „орлића“. Некадашњи капитен омладинских селекција Војводине стрпљиво чека одлазак свог саиграча из клуба и репрезентације Бабића у иностранство како би се представио у правом светлу љубитељима фудбала.
- Раша је толико добро дете да када те гледа у очи, не може да те слаже па макар и на своју штету. Много квалитетна личност. У Воши је од пионира и тек ће показати шта све зна - каже Бране Новаковић из омладинске школе ФК Војводине.

Филип Јанковић (Катанија)
Уместо гола на северу - клупа на далеком истоку

Капитен ове генерације у млађим категоријама и најмлађи дебитант у историји Звезде је, нажалост, био познатији по нефудбалским стварима. Умало није ставио катанац на своју каријеру у Катанији. На срећу, Пауновић му је пружио руку спаса на Новом Зеланду.
- Невиђени таленат. Са 15 година потписао је уговор и тада ми се обратио: Чика Томо, хвала вам на уговору, али ја хоћу да играм за први тим Звезде, да дам гол на северу и скинем дрес па макар ми судија због тога дао црвени. Нажалост, ми му нисмо омогућили да испуни свој сан. Он је врло паметно дете и сада пати јер се није развијао у мирној атмосфери - објашњава Милићевић.

Стефан Илић (Спартак Суботица)
Прошао школу „вечитих“

Колико омладинска репрезентација утиче на квалитет игре појединца можда најбоље показује статистика овог нападача који је више голова дао у националном него у плаво-белом дресу.
- На припремама репрезентације пред Светско првенство дао је три гола, а сећам се да прошле године нисмо могли седам кола да затресемо мрежу. У тих седам мечева Стефан је промашио неколико изгледних прилика, па се шалимо да је у Спартаку више пута погодио стативу и пречку него што је дао голова. Иначе је и он у млађим категоријама прошао Звездину и Партизанову омладинску школу да би пре мање од две године дошао код нас. Рођен је у Крагујевцу - открива Јововић.

Сергеј Милинковић-Савић (Генк)
СМС Ибра

Популарни СМС често шаље лопте саиграчима прецизније и брже него мобилне мреже поруке. Потиче из спортске породице пошто му је мајка Милана Савић била кошаркашица Војводине, а отац Никола Милинковић некадашњи фудбалер који је после Бечеја играо у Алмерији, Чавесу и Грацу. Такође, две године млађи брат Вања је на СП у улози резервног голмана.
- Сергеј је специфичан, а био је толико буцмаст са сувим ногама да сам му запретио: или ћеш бити фудбалер или нећеш. За шест месеци дотерао је килажу и набацио мишиће, а знање му никад није било спорно. Он је најбољи играч малог фудбала међу активним играчима. Луцидан је и храбар, па некад направи глупост. Личи на Ибрахимовића и учи се на грешкама - истиче Новаковић.

Вања Милинковић-Савић (војводина)
Талентован за све

Највиши члан репрезентације бодрио је саиграче као да је свима рођени брат, а не само Сергеју. Скренуо је пажњу на себе пре годину дана када га је купио чувени Манчестер јунајтед, а на Олд Трафорд ће се преселити овог лета пошто је тек у фебруару постао пунолетан.
- Буквално је талентован за све спортове, а поред фудбала, подједнако добро игра и кошарку. Склон је помало необичном понашању. Рецимо, на утакмици једва чека полувреме да шутира слободњаке са 30 метара и то чини са великим успехом. Колико је висок и снажан, толико је у ствари мек. Много добро дете - истиче Новаковић.