Чудна судбина Партизанове „класе 1996“...

Један на крову света, други на крову сплава, трећег нема ни на мапи! Почели су заједно, били паклен трилинг у млађим категоријама, а сада...

Фудбал 19.06.2015 | 19:15

Никад нисам имао менаџера. Мени је клуб био менаџер. Кад је Партизан одлучио да ме прода Бетису нисам се много питао. Сматрао сам да је тај потез у мом и клупском интересу. Били смо задовољни. И Шпанци и црно-бели и ја...

Не тако давно управо на овај начин Алберт Нађ, бивши капитен и спортски директор Парног ваљка, објаснио је еволуцију утицаја агената с почетка деведесетих, кад се пробијао на велику сцену, до данашњих дана, кад ниједан посао не може да се заврши без људи који су у не малом броју случајева власници играча (ту ни ФИФА не помаже). Његов пример савршено се уклапа и у објашњење где се изгубила чувена Партизанова „класа 1996“. Прецизније, како је само Андрија Живковић успео да промоли главу и оправда потенцијал који је још пре две године уочио тадашњи селектор Синиша Михајловић, промовисавши га у најмлађег дебитанта у историји овдашњег фудбала.

Баш у то време, у јесен 2013. Андрија је потписао професионални уговор са Партизаном. Преведено на прост језик: послушао је клуб. За параф је награђен уврштавањем у стартних 11. Одмах добио шансу да игра. И играо (се). За то време његови сарадници у везном реду терали су инат. Слушали су менаџере и(ли) родитеље и, испоставило се, погрешили. Немања Радоњић, за кога су стручњаци говорили да је надаренији, експлозивнији, речју бољи, не само да је одбио сарадњу са црно-белима, него се изгубио на путу између Констанце, Рима и Емполија - па ће покушати да оживи каријеру у Црвеној звезди - док је Данило Пантић заједно са агентом Фалијем Рамаданијем вукао челнике за нос, јавно се хвалећи како „само што није потписао за Челси“, али од тих најава прошло је шест месеци, а нема га, што кажу, ни на мапи.

Отуда речи Душана Трбојевића, чувеног Партизановог скаута, делују илустративно, у објашњењу успеха омладинске репрезентације Србије, чији су део били и Пантић и Радоњић, али нису успели да се пробију на завршни списак Вељка Пауновића (Данило суспендован одлуком ФСС).
„Ево, неко се налази на крову света, а неко на крову сплава и пеца рибице“, надахнут је популарни чика Трба у разговору за МОЗЗАРТ Спорту, јасно алудирајући на јавну тајну како је Радоњић, још док је био у Партизану, заволео ноћни провод.

КО СУ ЉУДИ КОЈИ СУ ДОВЕЛИ ЖИВКОВИЋА И ШАПОЊИЧА У ХУМСКУ?

Ако мисле да се врате на прави пут Радоњић и Пантић ће морати поштено да се озноје, а Живковић само да наплати блиставе партије на Мундијалиту. Чувени ловац на таленте присетио се како је пре пет година, заједно са тадашњим директором Омалдинске школе Партизана, Недељком Костићем и тренером Илијом Завишићем, „ископао благо“ у виду крилног везисте.
„Андрију је Коле први пут видео на селективној утакмици Региона источне Србије, где је Жиле одударао од конкуренције. Недељко је успоставио контакт, али тражио од мене да га заједно још једном погледамо. Следећи пут сложили смо се: „то је то“. Одмах се видело да мали „љуља“, има страшан дриблинг, хитрину и експлозивност, да решава утакмице. Рекли смо један другове: „доводимо га“. И тако је Андирја из школе фудбала Национал из Ниша прешао код нас. Тек сад се види колико му је користило играње у првом тиму Партизана, стекао је рутину, самопоуздање и израстао у лидера репрезентације. Поврх свега, одлично се слаже са Иваном Шапоњићем, што је било уочљиво још пролетос у првенственим мечевима, а на Новом Зеланду дошло до пуног изражаја“, уочава Трбојевић.

Човек који је Партизанову касу напунио милионима евра, проналаском играча какви су Адем Љајић, Никола Гулан, Матија Настасић, Милан Смиљанић, Марко Шћеповић... открио је и како је Иван Шапоњић, нова звезда у успону стигао у Партизан.
„Мало људи зна ко га је први приметио, а и тај човек заслужује да се помене. Реч је о Радовану Вранићу из Ариља, пратизановцу који нам непрекидно јавља има ли талентованих играча на простору Западне Србије. Пре пет година позвао ме и кратко рекао: „дођи“. Сео сам у аутомобил, за неколико сати стигао у Ариље и на турниру спазио дечка који је одударао од конкуренције. Вижљаст, лепо грађен, са невероватним осћајем за гол, момак из Нове Вароши је привукао пажњу. За седам дана је био наш“.

ВЕЉКО ПАУНОВИЋ ДРЖИ ЈАВНЕ ЧАСОВЕ КАКО СЕ ВОДИ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА

Шапоњић је на Мундијалиту постигао два гола. Један за продужетке против Мађара, други за победу над Малијем. Оба као адут Вељка Пауновића са клупе.
„Ту се види какав је педагог наш селектор. Није дозволио да Шапоњић „изгори“, објаснио му је да је Станиша Мандић први избор и да ће шансу добијати с клупе. Колико видим, Иван је то прихватио, јер је препознао здраву атмосферу у репрезентацији. Чујем, замерају му што је промашио доста шанси, а заборављају да су нас управо његови голови довели до финала и да је на Новом Зеланду убедљиво најмлађи фудбалер од свих полуфиналиста, рођен је 2. августа 1997. године, а рве се са момцима по годину, две старијим. И хоће га гол. То се једино памти“.

Напослетку, Душан Трбојевић, главни скаут Партизана, за пласман Србије у финале Првенства света за играче до 20 година истиче значај још једног партизановца. Оног који седи на клупи.
„Вељко Пауновић има потенцијал да постане велики транер, одавно нисам видео неког толико посвећеног послу, озбиљног у анализама, студиозног у праћењу утакмица уживо... Дечко није кукао кад су му отказали Лука Јовић и Михаило Ристић, нити кад је ФСС суспендовао Данила Пантића. Он и његови Орлићи одржали су јавне часове како се води репрезентација и бори за њен дрес. Такве и Бог награди, зато није случајно што смо опет прошли после продужетака. Не знам како ће се то одразити на физичку припрему финала, али менатално сам сигуран да осећају подршку из Србије. И да на тим крилима могу да савладају и Бразил. Напред, момци“, поручује на крају Душан Трбојевић.