Коментар: "Орлови", лекцију вам држе "орлићи"!!!

Александар Коларов рече после Данаца да ће медији сада да хвале друге спортове, а "пљују" по фудбалерима. Хвалићемо друге, али и фудбалере. Младе. Од којих су Ћурчићеви пулени могли много да науче претходних дана.

Не знам како ви, али сам става да никада нисам гледао гору репрезентацију Србије, Југославије, једне, друге, Србије и Црне Горе, од ове.

Није споран квалитет играча, не може ни да буде када у тиму имаш светске асове попут Немање Матића и Бранислава Ивановића, звезде у успону Александра Митровића, Лазара Марковића, Матију Настасића...

Лаички, без намере да се мешам у комплексност тренерске професије, јасно ми је да оно што игра Србија - ем ништа не ваља, ем не улива било какву наду у боље сутра.

Неко ће рећи да нисмо имали ни среће. Њу тек нисмо заслужили. "Орлићи" су на Мундијалиту показали како се долази до исте. Због тога тим Вељка Пауновића, сви који иоле прате фудбал, пореде са Немачком, Холандијом... Реалност српског фудбала је, нажалост, Данска и Копенхаген 13. јуна 2015.

Није ми јасно где исчезне тај квалитет када се обуче дрес са националним грбом? Где нестане игра, па и жеља? Како нема ама баш никакве идеје? Где је нападачки фудбал коме тежимо? Ваљда тежимо. Зар је свим нашим тренерима, од оних из Партизана и Црвене звезде, до селектора "закуцано" да на првом месту сачувају гол, утврде одбрану са пет-шест дефанзивних, а нападач, по правилу само један, шта уради?

Где је игра за гол више?

Чини ми се да је то питање за тим озбиљних психолога. Једноствано, "орлови" су постали феномен, за изучавање.

Потајно сам веровао у успех и поред свих пораза и пехова. Читао сам изјаве играча и селектора и у глави сам већ могао да створим слику са терена у Копенхагену. Нападачки и агресивно од почетка. Притиснути противника и одмах му показати зубе, да смо дошли по три бода.

Да сам у великој заблуди било ми је јасно после само десетак минута утакмице на Паркен стадиону.

Играли смо као да нас бод сигурно води на Еуро. а не да се боримо за "голи" живот. Типично "нашки". Митровић сам у нападу, у средини гужва као никада пре. Додају се везњаци, траже решења, а она ни на видику. Лопта константно иде уназад. Смарају. Не гледа ми се колико је гадан тај фудбал. Чак, после толико година коначно могу и поједине жене да разумем када да причају о досади и фудбалу.

Да ли је могуће да немамо вођу који ће командовати "сви у напад", посебно у утакмици где је победа императив наметнут пре више од пола године?

На клупи га немамо дефинитивно, а очигледно ни на терену.

Синиша је све упропастио док није скоцкао тим и док коначно нисмо почели да играмо фудбал. Нажалост, почели смо лепо да "пикамо бубамару" тек када смо се опростили од Мундијала у Бразилу. Помислих, нема везе, жртвовали смо једно, али смо створили групу за многа наредна такмичења. И стварно ми је тако деловало лета 2013. после дуела са Македонијом. Осећао сам се некако безбрижно по питању пласмана на ЕУРО.

А, онда је Синиша под притиском јавности побегао, отеран, не знам ни сам шта се догодило с њим, и све је враћено на почетак. Ма, какав почетак, загазило се у дебели минус.

Никада горе!

Србија три кола пре краја квалификација, после пет утакмица има један бод и теоретске шансе да се пласира на Европско првеснство. Исте оне које Ангола има на Мундобаскету за злато.

Да подсетим, од следеће године ЕУРО играју 24 селекције, по две другопласиране из сваке квалификационе групе, а оне трећепласиране иду у бараж.

"Орлови" ће у конкуренцији Јерменије, Албаније, Данске и Португала бити, вероватно, последњи или претпоследњи у групи. Ниједна од набројаних селекција, сигуран сам, није међу Топ 10 у Европи, па ни Португал, све са Кристијаном Роналдом.

Идемо сада "Јово наново". Анализе, објашњења, правдања, тражење криваца, пребацивања одговорности... На све то, идеална прилика за опозицију да још више нагази Толета. Коначно имају и прави разлог, ако им је заиста стало до српског фудбала, а не само до извора великог новца.

Криви су сви! Играчи на терену, селектори, Дик Адвокат и Радован Ћурчић. Крив је и Саво Милошевић, Томислав Караџић, клубаштво, опозиција. Да ли да кренемо од врха пирамиде или одоздо. Свеједно је!

Србија не иде у Француску, а томе ће следеће лето скоро пола Европе.