Анализа: И, ''Орлови''...Шта ћемо сад?!

Пет утакмица, један бод, нула похвалних издања целог тима.

Фудбал 15.06.2015 | 00:00

Без икаквог притиска јавности, репрезентативци Србије отпутовали су у Копенхаген на дуел са Данском. Иако се радило о пресудној утакмици у квалификацијама за Европско првенство 2016, деловало је да су многи у Србији дигли руке од "орлова" још после пораза у Португалу.

И такви, ослобођени терета великих очекивања, српски фудбалери који играју у неким од највећих европских клубова, успели су још једном да одиграју безопасно, безидејно и мучно за гледање...

Пред полупуним трибинама стадиона Паркен "као" имали су иницијативу, али не и шансе. Домаћин је био тај који је претио и играо као што се очекује од екипе којој су неопходна три бода.

Зато је Данска заслужено победила 2:0 и остала у трци са Португалом и Албанијом за пут у Француску, а Србија ће у преостале три утакмице (Португал и Јерменија код куће, Албанија у гостима) покушати да буде боља од Јермена са којима носи "фењер", пошто су обе екипе освојиле по бод.

Репрезентативци Србије, заправо, покушаће у наредне три утакмице да упишу прву такмичарску победу (не рачунајући прекинути меч против Албаније) још од јесени 2013, када је савладана Македонија 5:1 у квалификацијама за Светско првенство, али када се већ знало да нећемо ићи у Бразил.

Покушавали су челници Савеза да честим променама селектора (чак 14 од 2000. године, када нас је покојни Вујадин Бошков одвео на ЕУРО у Холандији и Белгији), а селектори мењањем играча, учине нешто више, међутим, узалуд.

И четврто узастопно Европско првенство посматраћемо само на ТВ каналима, навијајући за репрезентације које су нас у прошлости углавном лагано побеђивале...

Неуспех у актуелним квалификацијама могао би (заправо, требало би) да значи и крај ове генерације. Не због позних фудбалских година играча, јер већина њих може још дуго да игра, већ због односа који имају према дресу са грбом Србије. Ни налик ономе што пружају у својим клубовима...

Рећи ће многи да је за издање у Копенхагену крив умор и термин на крају сезоне, али не сећамо се да је било боље у првом колу, 11. октобра 2014, када смо у последњим тренуцима меча избегли пораз од Јерменије, која је тада, попут нас, освојила једини бод у ових пет утакмица Групе И.

Да немамо боље, па и да се помиримо са тренутним стањем, али изгледа да их имамо. Можда не играју у Челсију, Манчестер ситију, Ливерпулу, Роми... Можда имају тек 18, 19, 20 година, али момци који наступају на Светском првенству на Новом Зеланду свакако својим односом заслужују да покажу колико могу на великој сцени у бар некој од преостале три утакмице квалификација за Европско првенство 2016.

Још ако се и репрезентативци до 21 године добро покажу на предстојећем Европском првенству у Чешкој, онда можда и немамо разлога за бригу...