Милан Степанов: Браво "орлићи" и не журите преко!

Бивши репрезентативац Србије Милан Степанов у разговору за МОНДО рекао да се упркос бројним успјесима недовољна пажња поклања омладинским селекцијама Србије. "Орлићима" поручио: Не журите и идите у мање клубове!

Фудбал 13.06.2015 | 22:30

Репрезентација Србије до 20 година у недјељу ће играти четвртфинале Свјетског првенства на Новом Зеланду, а уколико прођу Американце «орлићи» ће покушати да наставе низ великих успјеха омладинских селекција Србије.
Док се фудбалска јавност ријетко радовала успјесима А тима, младе селекције већ годинама биљеже успјехе, од оног полуфинала ЕП У-21 2006. године до освајања Европског првенства за играче до 19 година прије двије године.

Један од чланова те генерације из 2006. године, Милан Степанов, у разговору за МОНДО рекао је да прати игре "орлића" на Новом Зеланду, а момцима, од којих су многи били и тој У19 шампионској генерацији пожелио је да остваре исти успјех и на СП.

"И ово је много. Алал им вера! Тим момцима стварно треба честитати јер све те наше младе генерације, увијек су добро пролазиле на тим европским, свјетским такмичењима и то је оно што је код нас постало као под обавеза", почео је Степанов.

"Оно што је жалосно је сви ови момци који имају по 18-19 година показали су се и превише, али нажалост одлазе из нашег фудбала и зато је наш фудбал такав какав јесте. Мислим да би требали мало дуже остати, јер има времена. Рано је отићи са 18 година, ипак је то бијели свијети и сурово је то мало. Ја кад сам отишао имао сам 23 године и цијела та моја генерација отишла је са 22-23 године. То је с једне стране. А с друге стране, баш због тог нашег фудбала ово им је сјајна прилика да се покажу, а показали су се изванредно и желим им сву срећу. И ово је превелики успјех, али ми с ових простора какви смо, никада нисмо задовољни и ако може још да прођемо и треба. Треба да прођемо Американце и мислим да ћемо их проћи".

Степанов је у разговору за МОНДО истакао да су омладинске селекције и све те талентоване генерације неправедно запостављене у односу на А репрезентацију.

"Код нас се све своди на први тим, све се гура први тим, а први тим годинама већ нема неки специјалан успјех. Ја сам играо за ту репрезентацију годину и по дана, па нисмо имали успјеха. Мислим да се занемарују те млађе категорије, а све и једна генерација у посљедњих десет година је у врху европског фудбала. Ти момци немају притиска јер је све базирано на првом тиму, а они узвраћају тим успјехом. Мислим да ће временом да се више посвети пажња тим младим генерацијама, тим нашим школама, треба на то да се базирамо. Ми смо једноставно постали машина која рађа таленте, једноставно смо створени за то, сви ти момци оду на крају и дамо им готовог играча. Ови момци сада немају притиска, играју растерећени, а кад играш тако онда дођу и успјеси", рекао је Степанов.

Управо сада, упозорава он, креће притисак у каријерама тих младих играча.

"Кад крену скаути, уговори и остало онда све крене низбрдо за наш фудбал. Сви ти момци су из наших клубова, играју домаћу лигу и репрезентација им је лијепа прилика да се представе, зато тако и играју. То је шанса да се покажеш, ем презентују земљу, ем презентују себе. Ти момци презентују себе сада, а мислим да треба више обратити на те момке, јер сада им је најбитније, крећу озбиљни клубови... Не смијемо их оставити саме када оду преко. Јер сурово је све то, а они су тако млади", истакао је Степанов, а потом и упутио савјет Пауновићевим "орлићима".

"Мој им је савјет да оду прво у неки мањи клуб гдје ће играти, јер у тим годинама је најважније да играју, да имају утакмице у ногама. Навешћу примјер малог Тадића из Војводине, био сам капитен Војводине када је он дошао у први тим. Мислим да је његов пут један од правих. Отишао је у Холандију, прво у један клуб па други клуб, сада је у енглеској премијер лиги која је једна од најтежих на свијету опет у неки осредњи клуб. То је по мени прави пут, Холандија, Белгија, отићи у те школе гдје гурају младе играче. И савјетујем младима, немојте одмах ићи у врхунске клубове! То је јако тешко. Ја сам ти прошао, не прашта се грешка, једна грешка и нема те. Ми какви смо, одмах падамо, немаш подршку, зато идите у мање клубове најбитније је да се игра"!

Једна од утакмица која је прославила Степанова је реванш плеј-офа квалификација за то ЕП до 21. године када је постигао побједоносни гол за побједу 2:1 тадашње Србије и Црне Горе над Хрватском.

"Мислим да је утакмица против Хрватске преокрет у мојој каријери, био сам тад у Војводини и мислим да су то најтежи тренуци за ФК Војводина. Годину и по смо играли без динара, смјене директора, смјене предсједника, ми смо били млада екипа и та репрезентација је била моја одскочна даска. Играо сам прву лигу пет година али ко то долази да гледа? Да нисам играо за репрезентацију тешко да бих отишао негдје. Мислим да тај бараж који у првој утакмици нисам чак ни играо је кључан, послије те утакмице сви су обратили пажњу на нас. Та репрезентација ми је много помогла".

Долазећи у Бањалуку на пријатељски меч екипе адвоката и ФК Рекреативо, чији је постао почасни члан, Степанов је имао епизоду са хрватским цариницима. Случајно или не, након што им је показао пасош хрватски цариници су га затражили да изађе из аутомобила, који су потом детаљно прегледали.

У тој генерацији коју је водио Драгомир Окука било је неколико играча који ће касније постати најважнији играчи репрезентације Србије, попут Бранислава Ивановића, Милоша Красића, Владимира Стојковића, Душана Басте...

Степанов сматра да млади играчи уколико су заиста квалитетни не треба да чекају да се повуку неки старији па да дођу на ред за репрезентацију, већ да им се треба одмах пружити прилика.

"Та моја генерација је ипак била три године заједно, направила је неки континуитет па је дошла тамо гдје је дошла и она је примјер јер послије тог Европског првенства 7-8 играча је отишло у први тим и то треба да се практикује. Свако треба да сачека свој ред, али ако имамо неку талентовану генерацију, као што их имамо, мислим да треба да се базирамо на младе играче и не треба онда одмах људи да очекују неки превелики успјех. Али код нас су људи такви, желе и успјех и младе, не знају ни они шта хоће".

О капитену "орлова" и некадашњем саиграчу, Банету Ивановићу, има само ријечи хвале.

"Бане је један од најбољих људи које сам упознао у фудбалу. Млађи је од мене али играли смо заједно. Бане треба да буде примјер свима, дошао је из малог клуба, ОФК Београда, па прешао у већи, па у већи и то је највећи радник којег познајем. Он треба да буде примјер јер је прошао и са мојом генерацијом све, а сада презентује фудбал на врхунском нивоу. Један је од ријетких који може да се похвали да то ради, он, Немања и још неки, да их сада не набрајам. Треба да му се диве сви".

За разлику од Ивановића, Степанов се није много задржао у репрезентацији, одиграо је тек шест утакмица и добио црвени картон на свом дебију, али упркос свему истиче да је задовољан.

"Мислим да ни тај црвени није био тако битан јер то је била прва утакмице Србије као државе. То је било послије тог ЕП, екипа је била кратко заједно и одиграли смо ту утакмицу са Чесима. Као репрезентативац, морам да кажем да сам то био десет година, прошао сам све категорије и дошао до А селекције, задржао сам се годину и по дана, али могу да кажем ја сам задовољан".

На питање зашто репрезентација Србије упркос томе што има врхунске играче у врхунским клубовима не успјева да направи значајнији успјех Степанов нерадо одговара:

"Репрезентативци Србије јесу велики играчи. Погледајте њихов наступ за клубове, а погледајте за репрезентацију. То је све што могу рећи јер сам био дио тога. То је моја држава, моја репрезентација. Треба ту да се промијени много тога".

Занимљиво је да је осим гола Хрватима, Степанов стрелац још једног важног поготка који ће памтити до краја живота. Био је то гол за прву побједу Трабзона код куће над Галатасарајем, послије десет година. Послије тога навијачи су га обожавали, иако на самом почетку када је дошао у Турску није било нимало лако.

"Мене је у Трабзон довео Ваха Халилхоџић и то је било стварно неописиво. Са 22 године отишао сам на сјевер Турске гдје нико није хтио да прича на енглеском са мном све док нисам кренуо да играм неке утакмице. Знам зашто кажем да је тешко када играчи оду млади, јер мени је било тешко и са 22 године. Послије три, четири одигране утакмице одједном пола тима прича енглески. Једноставно ти си странац, зарађујеш више... Та утакмица, то је била побједа кући у Трабзону послије десет година, ми смо их побиједили 3:1. Играо сам Лигу шампиона, играо сам у Порту велике утакмице, али такву атмосферу као на тој утакмици послије нисам доживио. Било је као финале Лиге шампиона. Турци воле фудбал, они су фанатици, Трабзонови навијечи су једни од најбољих, као и навијачи Бурсе, замислите који је то успјех послије 10 година побиједити Галатасарај кући, екипу предвођену Хаканом Шукуром, Хасаном Шашом... Побиједили смо 3:1, са 22 године био сам играч утакмице, а требао сам да добијем два или три црвена картона. То је био јако тврд и агресиван фудбал", рекао је Степанов.

А послије утакмице услиједили су најљепши тренуци у његовој каријери...

"Одем послије у ресторан, хоћу да паркирам, конобар истрчава каже 'остави на сред пута, ја ћу да паркирам', улазим и не плаћам ништа. Две недеље су ме навијачи носили буквално на тренинг, чекали ме на капији... Они, међутим, иду из крајности у крајност. То је било за мене нешто ново. Али исто тако кад смо изгубили две утакмцие заредом нисам смио да изађем из стана. Стварно иду из крајности у крајност и ако сте малкице лабилни у глави то не можете да поднесете. Ја сам такав и када је лијепо и када је лоше, када се побиједи и када се изгуби трудим се да будем концентрисан и радим најбоље што могу. Моја мајка покојна ми је рекла 'сине мој никада ово нећеш више доживјети' и била је у праву. Турци су специфични и није ни чудно што сам се послије Малаге вратио у Турску, научио турски језик... То што сам тамо доживио, нисам у Европи. Играо сам на Камп Ноу, играо сам против Барселоне, играо сам Примеру, Лигу шампиона, наступао против Манчестера, Арсенала, али та њихова блискост... они живе за тај фудбал. У Малаги играмо против Атлетика добијемо их 3:0 кући, људи сједе и аплаудирају као у позоришту. Послије сам се вратио у Бурсу и опет то доживио са Бурсом. Играо сам с њима у Лиги шампиона, и драго ми је да сам био дио тога".

Највећи клуб у којем је био је Порто с којим је освојио два првенства и куп, али због сукоба са тренером Жезуалдом који га од почетка није желио у својој екипи није се успио доказати у Португалу, па је отишао у Малагу. Занимљиво је да га је Фереира кочио и када није био у његовом клубу.

"Одем на позајмицу у Малгу и послије завршене сезоне све договорим с клубом да ме откупе и да останем, али ја одем на одмор и у међувремену Фереира преузме Малагу и наравно нисам остао. Послије тога било је да идем или у Олимпијакос или у Бурсу, ја срећом одем у Бурсу, јер је Фереира послије само неколико утакмица у Малаги дошао у Олимпијакос", испричао је Степанов.

Сукоб са Фереиром, објаснио је, десио се и због чињенице га тренер Порта није пуштао да оде кући када му је мајка била на самрти. Након што је ипак отишао у Србију и вратио се, ушао је у отворен сукоб с њим, али послије свега не жали за било чим.

"Није ми жао, имао сам лијепу каријеру, али све бих мијењао за то да ми је мајка жива", рекао је Степанов који је у каријери носио дрес Војводине, Трабзона, Порта, Малаге, Бурсе, Мерсина и Омоније.

На крају разговора за МОНДО Степанов је поновио свој раније изречен став да у Србији не би играо ни за један клуб осим Војводине.

"Прошлог љета када сам завршио са Мерсином звали су ме и Звезда и Партизан, ја сам им се захвалио. Поштујем их, али ја сам дијете Војводине, због наших навијача не бих могао то да им урадим. Ни себи ни њима не бих могао то да дозволим. То је мој град, мој клуб и то је једини клуб за који могу да играм у Србији", закључио је Степанов.