Најмалерознији фудбалер напушта Арсенал послије 42 повреде!

Повређивао је чак 16 различитих делова тела, од потреса мозга и повреде леђа, преко повреде кука до шестоструког извртања скочног зглоба. Абу Дијаби је током девет и по година дрес Тобџија обукао тек 124 пута!

Фудбал 11.06.2015 | 22:30
Најмалерознији фудбалер напушта Арсенал послије 42 повреде!

Абу Дијаби више није фудбалер Арсенала, а играч који би се без много двоумљења могао назвати најмалерознијим играчем свих времена напустиће Тобџије после скоро читаве деценије у тиму. Када је средином јануара 2006. године Арсенал био најбржи да доведе играча Осера, тада још увек тинејџера, клуб је и даље играо на Хајберију. За њега је плаћено обештећење од 2.000.000 фунти, а Арсен Венгер је задовољно трљао руке победивши Жозеа Муриња и његов Челси у трци за потпис младог Француза. Венгеров земљак је обећавао, имао је сјајне физичке предиспозиције и није се бојао. Иако је био мало офанзивнији играч средине терена, сваког навијача Арсенала подсећао је на њиховог идола Патрика Вијеру који је годинама предводио клуб до бројних трофеја.

Ипак, жеља да се добије његов наследник није се остварила. Венгер је Дијабију видео потенцијал који би на дуге стазе могао да чини ослонац екипе, а добио је момка који је више времена проводио по клупској амбуланти. Снови су били срушени на начин који је највише болео управо Дијабија, како физички тако и психички.

Прву повреду доживео је на мечу против Сандерленда. Његов јаук после дивљачког старта Дена Смита означио је почетак најмалерозније каријере професионалног фудбалера. Од тог тренутка, још 41 пут је био повређен, а енглески медији су прецизно израчунали да је на сваких 80 дана морао да напушта тренажни процес.

Током девет и по година у клубу, Дијаби је дрес Арсенала обукао тек 124 пута. Исувише честе повреде су га од терена одвојиле на укупно четири године, не дозвољавајући му да покаже због чега је доведен. Повређивао је чак 16 различитих делова тела, од потреса мозга и повреде леђа, преко повреде кука до шестоструког извртања скочног зглоба. Малер какав се ретко виђа натерао је навијаче Арсенала да га скоро па забораве, а када су његове повреде постале још озбиљније, попут повреде лигамената колена, имао је предуге периоде без играња у званичним мечевима.

Чак и када се 2011. године добром формом наметнуо и тадашњем селектору Француске Лорану Блану током квалификација за ЕУРО 2012, нове повреде су га одвојиле и од Арсенала и од пута у Пољску и Украјину. Од тада Дијаби је током четири сезоне одиграо само 16 утакмица, а чак 11 пута је истрчао на терен током сезоне 2012/13. И како онда одржати веру у велику каријеру? Њему су повреде одузеле сваку наду да би могао да игра на највишем нивоу.

Никада се више није вратио у форму која се од њега очекивала. Ове сезоне није одиграо ниједан једини минут. Страх му се оправдано увукао под кожу, невољан да себе још једном види у гипсу. Венгер је током претходне сезоне изјавио да би га задржао у тиму када би чешће био здрав и да је увек имао поверења у њега. Навијачи су, упркос ретким приликама да га виде у тиму, више пута пружали подршку рођеном Парижанину.

Ипак, њихова љубав према играчу који је могао да господари простором између два шеснаестерца није била довољна. Играч за којег је и сам Вијера говорио да је већи таленат од њега, није прошао у фудбалском свету у којем се без доброг здравља не може успети, али се сваки искрени Тодбжија нада да ће макар део свог потенцијала исказати у неком другом клубу. Ма који год то клуб био.

Коментари / 0

Оставите коментар