Мање подстицаја издвојено пољопривреди

Укупна издвајања за подстицаје привреди у БиХ забиљежила су прошле године пад од чак 19,47 одсто, односно за око 63 милиона марака мање, што је готово за петину мање буџетских улагања свих нивоа власти у привреду него годину дана раније, показало је истраживање Института за развој младих КУЛТ.

Босна и Херцеговина 10.06.2015 | 09:52

Наиме, истраживање је спроведено у оквиру иницијативе "Пословни простор БХ", и њиме су обухваћени подаци 133 институције власти и више од 600 милиона КМ издвојених средстава за подстицаје привреди у БиХ.

Поред тога, из Института су казали да у том периоду није дошло до значајнијег смањења збира укупних буџета институција које су учествовале у овом истраживању.

"Укупно за подстицаје привреди, и бесповратних и кредитних средстава, планирано је 390.892.989 КМ у 2013, односно 330.040.331 КМ у 2014. години, док су извршени подстицаји износили 325.606.866 КМ у 2013, односно 262.237.336 марака у 2014", рекли су из Института КУЛТ и додали да, поред евидентних мањих издвајања у 2014, подаци показују и велики несразмјер планираних и извршених средстава.

Како су навели, резултати овог истраживања биће кориштени као један од извора за израду анализе стања у области расподјеле буџетских подстицаја перспективним гранама привреде у БиХ. Према њиховим ријечима, анализа стања, уз идентификоване перспективне гране привреде, служиће као платформа за креирање прецизних смјерница за унапређење процеса за све институције које финансијски подстичу и стимулишу развој привреде.

Подсјетили су да је крајем априла ове године упитник о овом истраживању достављен на адресе око 260 институција власти у БиХ: свим општинама у БиХ, кантоналним, ентитетским и државним министарствима који у свом дјелокругу имају привреду, службама за запошљавање, развојним банкама, појединим агенцијама и другима, те да је више од 50 одсто институција доставило одговор.

Иначе, иницијатива "Пословни простор БХ" спроводи се у оквиру Пројекта одрживости цивилног друштва у БиХ (ЦССП), који реализују Центри цивилних иницијатива (ЦЦИ) и Центар за промоцију цивилног друштва (ЦПЦД), а који је подржан од Америчке агенције за међународни развој.

Мурис Чичић, професор Економског факултета у Сарајеву, рекао је да је, генерално гледајући, увијек недовољна буџетска подршка привреди у БиХ. Међутим, он је навео да развијене државе своју привреду помажу на друге начине, попут обезбјеђења бољих услова пословања, а не само кроз новчане подстицаје. Према његовим ријечима, у ранијем периоду смо свједоци да се та средства додјељују према партијским расположењима, па тако само одређене фирме могу добијати та средства. Додао је и да је раније било приче о доношењу закона који би регулисао ову област.

И док се у БиХ биљежи пад буџетских подстицаја привреди, у земљама окружења је обрнута ситуација. Тако су само компаније из састава концерна "Агрокор" у Хрватској добиле у 2014. години највеће државне подстицаје од свих субјеката који имају право на ову врсту подршке у Хрватској, и то у износу од 125 милиона куна (16,55 милиона евра). Према подацима Агенције за плаћања у пољопривреди, на листи највећих корисника пољопривредних подстицаја у Хрватској доминирају "Агрокорове" компаније, које су прошле године из државног буџета и фондова ЕУ добиле 23 милиона куна више него 2013. године.

(Независне)