Родитељи морају препознати проблем

Убиство петнаестогодишњег дјечака у Бијељини, које је пиштољем извршио његов 17-годишњи суграђанин, поново је међу стручњацима отворило низ питања која се односе на младе.

Република Српска 08.06.2015 | 08:24

Иако се за мотив трагичног епилога незванично узимала чињеница да су били заљубљени у исту дјевојчицу, а сам малољетни убица тврдио да је из нехата убио другог дјечака, утврди ли истрага и нешто сасвим друго као узрок, трагичан епилог ипак је показатељ да дјеца, па тако и млади, у многим случајевима немају добар образац одгоја, а потом и начин живота.

На то је за "Независне" упозорио Александар Милић, психолог и судски вјештак из Бањалуке."Нама стручњацима  у пракси о томе говоре сама интересовања дјеце и начин на који проводе своје вријеме послије школе или у неком вршњачком окружењу. Која су то интересовања која имају и какав је њихов начин комуникације међусобно и са старијима, начин живота...

Углавном је дошло до драстичних одступања у односу на неке вриједносне системе", напомиње Милић.Степен агресивности код дјеце и младих, тврди, генерално је у порасту посљедњих година, па је питање, како наводи, да ли се уочава узрок тога.

"Одговорност стављам на породице и заједницу, тачније установе. Јер, многе породице су дисфункционалне. У многима родитељи  немају потенцијала да препознају проблеме дјеце у комуникацији са вршњацима и генерално у заједници. Због тога је управо надлежност на школама, односно стручњацима, посебно у најосјетљивијим узрастима, гдје разговор не смије изостати", наглашава Милић.

Институција обудсмана за дјецу РС већ неколико година уназад упозорава на проблем малољетничке делинквенције и вршњачког насиља у школама.

"Васпитна улога родитеља је пресудна. Ако родитељи већ до поласка дјетета у школу не створе основне васпитне навике и не поставе границе код дјеце, већ подстичу толерантност, затим веома често амнестирају их одговорности или је пребацују на друге, сигурно је да ће доћи до помјереног односа дјетета и ауторитета генерално, што је веома опасно", наглашава социолог Иван Шијаковић.

Такође, како напомиње, сила и насиље, који се веома често посљедњих година  демонстрирају и као друштвено прихватљив модел или као успјешан начин комуникације у јавности, сигурно су погрешан приказ за дјецу.

"Истраживања која смо упоређивали са ранијим периодом показала су колико се у погледу тих односа много тога промијенило, па је изгубљен онај нужни степен поштовања према ауторитету, без којег је немогуће причати о изградњи личности по ранијем обрасцу, који је очито био бољи и успјешнији", казао је Шијаковић.

Извор: Независне