Шта повезује Хитлера, Болта, Зидана, Ролингстонсе и финале ЛШ?

Представљамо вам стадион на коме ће Барселона и Јувентус вечерас одмерити снаге у борби за трофеј Лиге шампиона - стадион који је победио своју мрачну прошлост.

Фудбал 06.06.2015 | 20:00

Шта повезује Хитлера, Болта, Зидана, Ролингстонсе и финале ЛШ?

Само једна ствар на свету повезује Адолфа Хитлера, Јусеина Болта, Зидана и Матерација, нашу Црвену звезду, Џесија Овенса, Ролингстонсе... То је Олимпијски стадион у Берлину! Поприште 60. финала Купа/Лиге шампиона у коме ће се снаге одмерити Барселона и Јувентус.

То велелепно здање, један од симбола Берлина, уз Брандебуршку капију и Рајхстаг, победило је своју прошлост. Олимпијски стадион у Берлину у исто време представља мрачни део немачке историје, али исто тако симболизује и неке од највећих победа у историји спорта.

Архитекта Ото Марш изградио је још 1910. тркалиште Груневалд с капацитетом гледалишта 40.000, али у средини је остала рупа од 85.000 квадратних метара предвиђена за градњу будућег грандиозног објекта. Немачка је две године касније добила оргфанизацију Олимпијских игара, међутим, оне нису одржане 1916. због Првог светског рата. Када је Хитлер изабран за немачког канцелара '33 један од његових првих подухвата била је изградња националног стадиона на истом месту, тачније проширење постојећег. Отови синови Вернер и Валтер прионули су на посао. До почетка Олимпијских игара 1936. све морало да буде цакум-пакум, али није све ишло баш тако глатко. Хитлер је наиме лично нагледао радове и често није био задовољан. Прве нацрте које су му донели побацао је стола...
"Та грађевина мора да буде већа, репрезентативнија, мора да буде застрашујућа", викао је наводно велики вођа. Изабран је облик шкољке, по узору на античка борилишта, и то без крова, што је требало да симболизује повезаност архитектуре и небеса. Читав посао завршен је и пре рока. Фашистички режим није штедео новац. Тако је Адолф Хитлер поносно заузео своје место на подијуму и 1. августа ОИ прогласио отвореним и не сањајући шта ће се догодити...

Преко 300 немачких спортиста тог лета шћућурило се у сенци величанственог Џесија Овенса, Американца који ће девет дана касније са четири златне медаље натерати Хитлера да бесни у ложи док је преко 100.000 људи одушевљено клицало великом шампиону.

Овенс је тако постао бесмртан, а његово име и данас се помиње у контексту првог пркоса пошасти која ће неколико година касније завладати светом.

Олимпијски стадион у Берлину претрпео је мања оштећења током другог светског рата. Уништено је олимпијско звоно, које су Британци '47 запалили, али су га онда 15 година касније верно реконструисали. Занимљиво је и то да су савезници одмах по уласку у Берлин свечану ложу на стадиону скратили за два метра, избрисавши тако са лица земље подијум на којем је Хитлер углавном стајао.

Олимпијски стадион у Берлину више пута је мењао изглед током последњих 70 година, а први већи догађај на њему одиграо се '54, када је близу 100.000 људи дочекало Панцере из Берна, где су по први пут у својој историји постали шампиони света. Били су то дани када су Немци после дуго времена поново почели да се осећају као људи и када су почели да враћају своје достојанство.

Берлински стадион и даље чува рекорд Бундеслиге по посети на једној фудбалској утакмици. Била је 1969. година када је сусрет Херте и Келна посматрало 88.075 љубитеља фудбала са плаћеним улазницама. Десет година касније београдска Црвена звезда на истом том терену изборила је пласман у финале Купа УЕФА елиминисавши домаћина Херту... Зиданов насртај на Матерација на СП 2006. и Болтов историјски спринт три године касније новије генрације сигурно никада неће заборавити.

Грандиозно здање у Берлину годишње обиђе око 300.000 туриста из целог света, а Немци су посебно поносни на чињеницу да је Хитлеров храм мржње постао један од симбола мултикултуралног града. Тако је 2014. баш на Олимпијском стадиону одржано гласање тамошње дијаспоре за председника Турске. Тамо где су се некада вијорили кукасти крстови била је истакнута турска застава. Била је то само једна у низу великих победа Берлина и ове грађевине.

ОЛИМПИЈСКИ СТАДИОН У БЕРЛИНУ КРОЗ ВРЕМЕ

1910 - Архитекта Ото Марш почео изградњу националног стадиона у Берлину

1912 - Подигнут стадион за ОИ 1916. капацитета 30.000 места

1931 - Берлину поново додељене Олимпијске игре

1933 - Хитлер наредио изградњу стадиона од 100.000 места

1936 - Отварању Олимпијских игара присуствовало 96.200 гледалаца

1945 - Енглези заузели стадион и користили га своје седиште

1947 - Изгорело олимпијско звоно, симбол стадиона

1954 - Немачки председник се пред 100.000 људи обратио победницима Светског купа у Швајцарској

1962 - После две године градње обновљено је олимпијско звоно

1969 - На мечу Херта - Келн постављен и даље актуелни рекорд по броју гледалаца на једном мечу Бундеслиге - 88.075

1974 - На СП 1974. у Берлину су одигране три утакмице групне фазе такмичења