СП: Феноменални ''Орлићи'' - 2:0 против Мексика за 1/8-финала!

Фудбалери У-20 репрезентације Србије савладали су Мексико са 2:0 и пласирали се у осмину финала Светског првенства на Новом Зеланду са првог места у групи Д.

"Орлићи" су показали озбиљну и зрелу игру, били су чврсти, дисциплиновани и прецизни током 90 минута, а све су решили већ до одласка на одмор.

Прво полувреме је и отворено и затворено на савршен начин - голом Немање Максимовића из петерца већ у 2. минуту, а затим бриљантним слободним ударцем Живковића у 42. минуту за 2:0.

Након тога лопта је препуштена Мексику, али је дисциплинована игра Србије уз две сјајне интервенције Рајковића анулирала њихов притисак.

У другом мечу групе Д Мали и Уругвај су одиграли 1:1, па је Србија са две победе обезбедила бољу позицију у осмини финала и избегла Бразилце. Као прва екипа у групи Д у нокаут фази, "орлићи" чекају трећепласирану репрезентацију из група Е или Ф.

Расплет у тим групама биће познат сутра, а вероватно ће ривали Србије бити Нигерија или Мађарска. У игри су и Фиџи, Хондурас, Узбекистан и у случају фудбалског чуда Северна Кореја.

Утакмица је почела на најбољи начин по изабранике Вељка Пауновића. Андрија Живковић је убацио лопту у игру из аута, Сергеј Милинковић-Савић је главом проследио на средину петерца, а Немања Максимовић се сјајно убацио и лако послао лопту у мрежу - 1:0 за непуних 120 секунди.

Иако су и Мексиканци опробали шут у првим минутима меча, Србија је брзо успоставила контролу над тереном и агресивном игром на 40-ак метара од свог гола отварала простор за брзе акције на другој страни.

Протеклих дана се могло често чути и прочитати "да би сениори требало да се угледају на ове момке", што је прави коментар и за овај део утакмице.

Милинковић-Савић је до 20. минута пропустио две добре прилике да боље упосли саиграче и евентуално упише нове асистенције, после чега је ривал променио темпо, спустио лопту и преузео иницијативу.

У наредних 20 минута много више посла су имали играчи одбране Србије, али не и голман и капитен Рајковић, који је интервенисао само једном.

Продоре Мексика по страни су чврстом игром заустављали Вељковић, Бабић и Здјелар, док су покушаји по средини сечени фауловима, што је прилично "исцепкало" темпо утакмице.

Играчи Србије су се дефинитивно отресли притиска у финишу полувремена, па су у размаку од само 60-ак секунди стигли до три гол шансе.

Све је почело продором по десном боку, Живковић је био кратак за корак или два да стигне лопту убачену по земљи, после чега је уследила још једна добра акција "орлића" из аута.

Круна малог "блицкрига" стигла је у 42. минуту када је Живковић постигао голчину из слободног ударца са 20-ак метара - послао је неодбрањиву лопту у рашље за 2:0.

Србија је тако и трећу утакмицу заредом показала некарактеристичне особине за тимове који носе исти дрес - 45 минута озбиљне дисциплине, веома агресивну и чврсту игру у све три линије, много разумног трчања уз одличну тактичку поставку.

Једина мрља у првом полувремену био је жути картон за Милинковића-Савића, који ће због једног ваздушног дуела и непотребног лактања пропустити следећу утакмицу.

Почетак другог дела очигледно је свесно препуштен Мексику и капитен Гутијерес је покушао да одмах врати екипу у меч ударцем са дистанце, али је Рајковић успео да пребаци лопту преко пречке.

На истеку сата игре, деловало је да момци у црним дресовима морају много више како би преокренули резултат. Србија је уз карактеристичну (!) дисциплину, чврсто и смирено заустављала акције ривала, а затим једноставним акцијама и утрчавањима у простор претила да увећа предност. Недостајао је само мало прецизнији последњи пас.

Пас није недостајао Мексиканцима, али зато јесте мало среће. У последњих 15 минута меча Мексиканци су додатно појачали притисак, а у 75. минуту су били у најбољој прилици да преполове предност Србије. Период веома високог темпа екипе Мексика донео је лепу акцију Гутијереса по левом крилу и додавање по земљи за Дијаса чији је шут некако са стативе ногом скинуо још једном сјајни Рајковић.

Убрзо је Мексико имао још једну велику шансу. Маркес је побегао по први пут успаваној задњој линији Србије и остао сам, али је након дуге лопте ухватио полуволеј, који је прошао поред гола.

Шут је убрзо опробао и Гутијерес, али ни то није било довољно за гол.

У самом финишу је Живковић имао прилику да резервише звање играча утакмице. Ипак, остало је заслужених 2:0 за Србију.

Вреди истаћи још неколико некарактеристичних детаља, у перспективи, уз неспоран таленат, можда од кључне важности за ову генерацију - екипу са клупе води човек који својим играчима јасно ставља до знања да са судијом нема расправе, шта је фер плеј, да постоје тренуци када треба бити смирен, а када треба "стиснути".

На другој страни, Пауновићу играчи враћају тако што га одмах послушају, а резултат таквог њиховог односа види се и у односу према игри и противнику - упркос вођству од 2:0, све три измене су извршене експресно, није било одуговлачења, као ни пренемагања код фаулова.

Србија: Рајковић - Гајић, Антонов, Вељковић, Бабић, Здјелар, Максимовић, Гаћиновић (од 79. Јовановић), Живковић, Милинковић-Савић (од 86. Грујић), Мандић (од 64. Шапоњић).

Мексико: Х. Гонзалес - К. Гутијерес, Р. Гонзалес, В. Гузман, Е. Гутијерес, Рамирес (од 55. Лаинес), Ареола, Агире, Пинеда (од 46. Маркес), Мартинез (од 46. Дијас), Лозано.

Жути картони: Милинковић-Савић, Живковић - Маркес. Стрелци: Максимовић 2, Живковић 42.

Група Д:

Србија 3 2 0 1 4:1 6

Мали 3 1 1 1 3:3 4

Уругвај 3 1 1 1 3:3 4

Мексико 3 1 0 2 2:5 3