Јавни дуг у БиХ континуирано расте

Јавни дуг у БиХ, који обухвата укупан спољни и унутрашњи дуг земље, биљежи континуиран раст, казали су из Централне банке БиХ.

Босна и Херцеговина 05.06.2015 | 10:45

Међутим, они упозоравају да је, иако укупан јавни дуг у БиХ континуирано расте и износи око 45 одсто бруто домаћег производа, реално очекивати даљи раст јавне задужености у наредном периоду.

Тај раст се очекује због покрића евентуалних губитака прихода по основу индиректних пореза који су главни облик финансирања буџета, али и како би се омогућила реконструкција поплављених и уништених подручја.

„БиХ је умјерено задужена земља, али с обзиром на то да не врши емисију државних обвезница на међународном тржишту капитала, одрживост растућег јавног дуга представља потенцијалну опасност“, рекли су из ЦБ БиХ.

Према њиховим ријечима, евидентно је да ће БиХ и у наредном периоду имати потребу за спољним изворима финансирања, како би финансирала висок јавни дуг.

Због свега наведеног, истичу да је веома битно одржати стабилност валуте коју осигурава режим валутног одбора, јер излазак из овог система би могао значити неконтролисани раст инфлације спољног дуга, а што би имало погубне посљедице за бх. економију и њене грађане.

Из ЦБ БиХ су подсјетили да јавни дуг представља укупан дуг једне државе, а чине га укупан спољни дуг изражен у страној валути и унутрашњи дуг изражен у домаћој валути. Међутим, због комплексног устроја државе, структура јавне задужености БиХ је специфична.

Тако јавни дуг БиХ чине спољни дуг (спољни дуг сектора генералне владе БиХ и директно задуживање ентитета ФБиХ и РС у иностранству) и унутрашњи дуг (задуживање ентитета емисијом вриједносних папира на домаћем тржишту капитала, стара девизна штедња, ратна потраживања).

„У структури јавног дуга БиХ, око 72 одсто дуга се односи на спољни дуг, док преосталих 28 одсто отпада на унутрашњи дуг“, наводе из ЦБ БиХ.

Иначе, расположиви подаци достављени из ЦБ БиХ показују да је спољни дуг сектора генералне владе БиХ према ино-кредиторима на крају 2014. године износио 8,18 милијарди КМ, што представља континуирани раст задужења од 772,8 милиона КМ или 10,4 одсто на годишњем нивоу.

Средства која су повучена на основу стендбај аранжмана с Међународним монетарним фондом су била намијењена за консолидацију буџета, финансирање текуће потрошње и ублажавање посљедица катастрофалних поплава које су задесиле БиХ током 2014. године.

„Значајан износ повучених средстава од међународних финансијских кредитора под повољним условима уложен је у области грађевинских радова на коридору 5ц и пројекте реконструкције регионалних путева у БиХ, што ће у крајњој инстанци имати позитиван ефекат на раст економије“, казали су из ЦБ БиХ.

Са друге стране, из ове финансијске институције истичу и да унутрашњи дуг БиХ такође биљежи континуирани раст, највише на основу задуживања ентитета на домаћем тржишту капитала путем издавања вриједносних папира (трезорских записа и обвезница). Како наводе, задуживањем на овај начин углавном се врши финансирање текућих потреба и финансирање буџетских дефицита.

„Стабилна валута и монетарна политика веома су битне за одрживост јавног дуга“, поручили су из ЦБ БиХ. Како су појаснили, монетарна политика у БиХ, коју спроводи ЦБ БиХ, функционише на принципима валутног одбора. То, како кажу, подразумијева пуну покривеност монетарне пасиве девизним резервама, нема штампања новца без покрића, а централна банка нема функцију „посљедњег уточишта“.

Једини инструмент монетарне политике који стоји на располагању ЦБ БиХ је обавезна резерва, док је курс домаће валуте фиксиран за евро као „сидро валуту“.

Наиме, они наводе да су досадашња искуства показала да је овај модел спровођења монетарне политике у БиХ био веома успјешан.

„Помоћу овог модела одржана је макроекономска стабилност земље, финансијски сектор је стабилан, створено је повјерење јавности у домаћу валуту, а инфлација је одржана на ниском нивоу“, рекли су из ЦБ БиХ. 

Извор: Цапитал.ба