Након пола, бираће се љепота и интелигенција

Научници већ поседују све потребне путоказе за дизајнирање деце, питање је само да ли и када ће кренути у том смеру.

Занимљивости 05.06.2015 | 08:00

Прошлог месеца свет је остао запањен када је екипа научника из Кине објавила да је успела да промени гене људског ембриона. Ако занемаримо етичност такве процедуре, ово откриће поставља питање колико смо далеко спремни да одемо са 'петљањем' по ДНК.

Кинеска екипа обавила је процес помоћу технике за уређивање гена назване ЦРИСПР, а резултати и нису били толико спектакуларни, ако се узме у обзир то да је свега четири од 86 ињектираних јајашаца успешно модификовано.

Међутим, професор с Харварда Џорџ Черч верује да ћемо за пет до седам година моћи да уклонимо и заменимо све што нам треба како бисмо могли да 'производимо' генетски модификоване бебе.

Додуше, већ ту треба стати и питати се - треба ли уопште наставити с таквим истраживањима? И ако сваки родитељ жели својој деци да осигура бољу будућност, где би требало да буде граница прихватљивог уплитања у свет гена?

Још 1988. године лекари у болници Хамерсмит у Лондону увели су поступак познат као предимплантацијска генетска дијагноза (ПГД), којим лекари могу да 'дизајнирају' бебу како не би носила гене неких наследних болести. ПГД почиње ин витро оплодњом и омогућава родитељима да пре могуће трудноће уклоне сумње око појаве одређених породичних болести.

До данас је помоћу ове технике рођено више од 12.000 деце, а претпоставља се да ће јој се једног дана будуће мајке подвргавати у истој мери у којој данас иду на амниоцентезу.

Али осим што се одабиром одређених гена родитељима омогућава да генетски уреде децу према личном избору, многи сматрају да, као што данас ПГД-ом можемо да одредимо шта желимо да избегнемо код деце, исто тако једног дана моћи ћемо да креирамо дете какво желимо. Тако бисмо рецимо могли да 'направимо' децу с посебним врлинама, као што су жељене атлетске особине.

Ова прича не представља неку луду научну фантастику како би на први поглед могло да се чини. Већ данас уз ПГД родитељи могу да изаберу пол детета, а још 2009. године једна америчка клиника изјавила је да ће паровима дозволити да одаберу и жељене физичке особине детета. Руководећи кадар, међутим, убрзо је повукао своју реч.

Компанија “23андМе” такође ради на томе да допринесе процесу дизајнирања беба помоћу својег калкулатора за рачунање наследних породичних особина. Наиме, компанији је у септембру 2013. године одобрен патент за производ који ће омогућити будућим родитељима да одаберу донатора и затим утврде које су могућности хипотетичког детета ако се урачуна ДНК донатора и примаоца.

Компанија тврди да ће њихови клијенти моћи да унесу своје податке и затим виде у комбинацији с којим донатором, на пример, би могли да добију високо дете које брзо трчи.

Након бурне реакције критичара, компанија је изјавила да ипак неће нудити увид у донаторове гамете, већ да ће родитељи помоћу калкулатора моћи само да израчунају које би особине њихово дете могло да наследи од њих самих.

Иако још нисмо дошли до фазе где будући родитељи могу да седе у првом реду и из каталога бирају особине детета какво би могло да им се свиди, врло је могуће да нас то чека у не тако далекој будућности. На првој страници каталога вероватно ће се наћи интелигенција и здравље, лепота на трећој, а спортске способности при крају.

Највећи недостатак свих ових техника јесте да гени могу да се одаберу тек из донираних јајних ћелија и сперме. Такође, процедура је успорена јер тек мали број ембриона може да буде произведен и тестиран у једном процесу вантелесне оплодње.

Ова ограничења вероватно ће повећати и тражњу за генетичком терапијом. А ако она стварно буде могла да учини све што научници обећају, родитељи ће моћи да оду много даље од једноставног одабира жељених атлетских способности, јер ће моћи да унесу неограничен број гена у ембрионе, а можда чак и гамете.

Нацрти за такве технике већ постоје, али управо је подизање истраживања на тај виши ниво оно што изазива контроверзе и о чему још треба добро размислити, пише ИФЛ Сциенце.

Извор: Б 92