Смрт на послу постала свакодневица

Да ли се примјењују мјере заштите на раду и безбједности радног окружења, питање је које би требало по ко зна који пут да продрма и покрене бх. јавност и надлежне институције, посебно након стравичне смрти двоје малишана у бетонари "Неxе" д.о.о. Сарајево у недјељу, иначе дјеце једног од радника бетонаре.

Босна и Херцеговина 02.06.2015 | 22:51
Смрт на послу постала свакодневица

Кључна питања у овом случају, на која јуче нисмо добили одговор, јесу како је и зашто дозвољено да радник уведе дјецу у круг бетонаре, односно да ли је бетонара била прописано осигурана и примјењују ли се адекватне мјере заштите на раду?!

"Федерална управа за инспекцијске послове нема надлежност за вршење инспекцијског надзора у бетонарама које производе више од 100 метара кубних, какав је случај и са привредним субјектом 'Неxе' д.о.о. Сарајево. Према информацијама којима располажемо, предметни поступак је покренут од стране Тужилаштва КС и МУП-а КС", истакли су за "Независне" у Управи за инспекцијске послове ФБиХ.

Током прошле године на подручју ФБиХ у области индустрије на радном мјесту је страдало седам радника, а тешко су повријеђена 92.  У рударству у овом ентитету прошле године живот је изгубило шест радника, а 56 их је тешко повријеђено, подаци су Управе за инспекцијске послове ФБиХ.

"У ФБиХ још се примјењује Закон о заштити на раду из 1990. године, што негативно утиче на ефикаснији рад инспекција у овој области (због неадекватних казнених одредаба), а самим тим и на квалитетније провођење мјера заштите на раду код појединих правних субјеката", истичу у федералном инспекторату.

Прошле године 13 радника изгубило је живот на радном мјесту у РС, а 57 их је тешко повријеђено, подаци су Управе за инспекцијске послове РС. Од почетка ове године у РС догодило се 30 тежих повреда на раду, али није било повреда са смртним исходом.

Као најризичније дјелатности издвајају се шумарство и дрвна индустрија, грађевинарство и електропривреда у РС, те такође шумарство и дрвна индустрија, те сектор обраде метала и рударство у ФБиХ.

Најчешће неправилности код послодаваца су пропусти у погледу организације и спровођења мјера заштите на раду, оспособљености радника, пропусти у придржавању и спровођењу техничких норми заштите на раду, те приступ неовлаштених лица радном окружењу.

Са друге стране, Драгана Врабичић, предсједник Синдиката грађевинарства и стамбено-комуналне дјелатности РС, истакла је да Синдикат није задовољан контролама инспектора, који би морали да више "чешљају" терен и оштрије кажњавају.

"Да ли је непоштивање мјера заштите на раду до послодавца или радника, није важно, битно је сачувати људске животе, а о томе треба да брину послодавац и инспекција", истакла је она.

Саша Тривић, потпредсједник Уније послодаваца РС, наглашава да у области заштите на раду у РС постоје проблеми те да су за њих одговорни сви - послодавци и радници, инспекција и законодавац и да у том ланцу "нема невиних".

"Контролне органе у овом случају више занима папирологија, да ли послодавац има акт о процјени ризика на радном мјесту, него стварно стање на терену", истакао је Тривић.

Он је додао да је потпуно оправдано санкционисати послодавца за кога буде  утврђено да је одговоран за страдања на радном мјесту.

"Међутим, имате случајева да радници свјесно избјегавају да поштују прописе, не носе заштитну опрему, нити се придржавају мјера опреза", истакао је Тривић.
Медицинска сестра умало страдала

Љ.М., медицинска сестра у Дому здравља у Добоју, замало је смртно страдала на свом радном мјесту стерилишући медицинске инструменте.

Она је струјни удар доживјела прокувавајући медицинске инструменте на неисправном решоу кинеске производње.

Из Дома здравља саопштено је како је здравствено збринута те како је ипак прошла без тежих повреда. Спорни уређај избачен је из употребе.
Казне од 150 до 15.000 КМ у РС

У Инспекторату РС су истакли да Закон о заштити на раду РС прописује казне у распону од 1.000 КМ до 15.000 КМ за правно лице (послодавца), а за одговорно лицу у правном од 150 КМ до 1.500 КМ у случају непоштивања прописа у области заштите на раду.

"Прошле године, поред 988 управних мјера и 199 прекршајних налога у износу од 272.730 КМ, инспектори су послодавцима издали 17 захтјева за покретање прекршајног поступка и три кривичне пријаве", додала је Макивићева.

Извор: Независне новине

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

Најмање су одговорни радници

02.06.2015 16:05

Фирма која добија послове од државе не поштује никакав закон,јер има велики број непријављених радника.Када обезбјеђују хотел Палас у Бања Луци радници им се смјењују као на траци

ОДГОВОРИТЕ