РГ, херој 8. дана је била - Ана Ивановић!

Бастијан Швајнштајгер је на трибинама прослављао сваки поен као да га је он освојио, док је Ана на терену деловала веома зрело.

Ивановићева у неким тренуцима подсетила на 2008. годину када је у Паризу освојила једину Грен слем титулу, не дозволивши да је омете прекид због кише.

Приликом резултата 3:2 за Српкињу уследила је пауза од отприлике два сата, а она се вратила још одлучнија да савлада Рускињу Јекатарину Макарову.

Брејка није било све до 12. гема када је Ана напала сервис противнице, везала неколико добрих поена и искористила прву сет лопту. Неколико пута чуло се чувено ’ајде’ пре нешто слабијег сервис гема на старту другог сета. Тада је Рускиња успела да направи брејк и сачува стечену предност до краја.

Многи Анини навијачи већ су видели добро познат сценарио по којем би се њена игра распала када кола крену низбрдо, али их је она разуверила. Мирно је ступила на терен са јасном намером да се ослања на форхенд и врло брзо је дочекала пад концентрације код противнице. Направила је брејк, а онда од наредних пет гемова освојила четири за прво четвртфинале од 2008.

"Ово је заиста сјајно. Пре почетка турнира нисам очекивала овакав резултат. Задовољна сам победом, није било лако, услови су били тешки, дувао је јак ветар и било је незгодно контролисати лопту. Срећна сам што сам после тешког другог сета успела да скупим снаге и јако кренем трећи сет и будем агресивна. То је допинело победи, поготово када сам успела да направим брејк у првом гему трећег сета", рекла је Ивановић после меча.

Оно што може да радује сваког од нас осим доброг резултата јесте приступ Ане Ивановић – на терену делује много смиренија, бекхенд јој је бољи него иначе, а кретање које уме да буде проблем, довела је до нивоа задовољавајућег. Све то доноси менталну стабилност која је и те како фалила у годинама за нама.

Сада остаје тежи део посла – како се опоравити од напорног меча и направити добру припрему за меч са Елином Свитолином. Неретко се дешавало да Ана „упрска“ када на папиру има слабију противницу, али овога пута имамо много више разлога за оптимизам.

"Она је много напредовала и очекујем тежак меч. Одговарају јој услови овде, добро је играла ове недеље, али морам да се концентришем само на своју игру, као до сада. Циљ је да се данас опоравим и смирим, а сутра ћу обавити леп тренинг и спремити тактику за тај меч. Нече бити лако, узбуђена сам што играм у четвртфиналу".

Најбоља српска тенисерка доказала је још једном да обожава да игра на париској шљаци, подсетивши на 2007. и 2008. годину, када је везала два финала. Интересантан је податак да је тада оба турнира почињала против Софије Арвидсон – у првом је изгубила од Жистин Енан, да би годину дана касније остварила највећу победу у каријери над Динаром Сафином.

Постоје неке сличности са тим годинама – организатори су имали проблема са распоредом због кише и ветра, па се Ивановићева већ навикла на такво стање.

"Није било лако, стално су нам за по пола сата померали почетак, нисам имала прилике да се опустим. Слушала сам музику и помало јела. Најтежи прекид због кише био је 2007. године против Нађе Петрове – пет пута смо прекидале, меч је трајао од 11 ујутро до седам увече. У неком моменту престанеш да осећаш ишта, само играш поен по поен и то је понекад најбоље".

Због баксуза нећемо рећи да се Ани отвара жреб, али ћемо споменути да би у наставку турнира вероватно могла да иде на Марију Шарапову, која је у Паризу, начета прехладом, већ показала да је рањива.

"Заиста мислим да својом игром могу далеко да догурам, али идем меч по меч. Физички се нисам осећала свеже после дугог чекања, али најпоноснија сам што сам успела да задржим ниво игре, чак и да подигнем када је било најважније", закључила је Ивановићева.

Нама остаје да се надамо да ће нам Ана приредити репризу дивне 2008. године...