Надгробне споменике прави за џабе

На туђој муци многи хоће да зараде. Али и даље има људи меког срца, којима новац није у првом плану.

Србија 28.05.2015 | 18:30

Ранко Јовановић (70) из села Годечева у Србији, мајстор за надгробне споменике, од ожалошћених породица свакодневно се наслуша потресних прича о смрти и жалости оних који остају иза покојника. Неко би од толике туге огуглао, али су Ранка неке судбине толико дирнуле па је мермерне белеге на гробове постављао без иједног динара.

После ратних сукоба, сиромашној и уцвељеној родбини преко Дрине бесплатно је правио споменике. Неретко је плаћао и свештенике да освештају обележје и служе парастос за покојника. У радионици чува бележницу са именима више од 30 породица палих бораца и жртава рата у Скеланима, Сребреници, Братунцу и другим местима у Републици Српској. Ниједан споменик није наплатио. Од ожалошћене родбине уместо новчане надокнаде за успомену је добио официрску капу коју не скида. Примао је, обичаја ради, понекад ћебад, пешкире и кошуље, а у радионици је и албум слика са породицама покојника поред постављеног белега.

Зна Ранко шта је туга. Пре 16 година остао је без супруге Симке, па дели благост и руке савија око најрођенијих - сина Радисава, снахе Драгане и унука Светлане и Милоша који су од куће отишли на школовање. Они га подржавају, а син и помаже кад у мермеру бесплатно исписује имена страдалника преко Дрине.

- Најтеже ми је било на гробљу у Скеланима - узбуђено се присећа каменорезац из планинског села Годечева.

- Слушао сам исповест Цветка Ристића који је имао 14 година кад су му убице Насера Орлића затрле целу породицу. Уочи Светог Јована, 16. јануара 1993. године Орлићеви зликовци упали су у село Кушиће крај Скелана. Из оближњег шумарка четрнаестогодишњи Цветко је гледао како спаљују његовог оца Новака (42). Мајку Иванку (43) и сестру Митру (19) убили су на кућном прагу. Две године старијег брата Мића одвукли су као џак у непознатом правцу, па ни данас не зна где му почивају кости. Кад је Цветко наручивао споменик и показао ми њихове слике које је наменио за споменик, мени је срца хтело да пукне. Са Цветком поделих тугу и његовој породици урадим споменик какав доликује трагедији. Наравно, без иједног динара.

Није то био једини случај да Ранко урезује историју у мермеру. Чува списак од скоро двадесет ожалошћених породица преко Дрине којима је поклонио надгробни споменик и бар мало ублажио тугу.

СПОМЕНИК ЗА ЖИВОТА

Мештани планинског села на граници са Бајином Баштом причају како је Ранко највише платио изградњу пута за насеље Плоска, сиромашној деци плаћа аутобуски превоз и купује поклоне. У прошлом мандату одборничке дневнице поклањао је Друштву за церебралну парализу. Кад је био део општинске власти покренуо је акцију па је Годечево добило и нову цркву. Сви су дали прилоге, а Ранко је донирао више 10.000 евра и био на челу одбора за изградњу светиње.

Ранко је показао толико доброте да селом кружи идеја да му Годечевци у центру села о свом трошку подигну спомен-бисту за живота. Кажу и да Ранко на сеоском гробљу мора имати белег са уписаним добрим делима учињеним за живота.

Извор: Вечерње новости